23 nov Invisible love

A može li da te sakrijem od drugih?

Pa da mi se ujutro  uvučeš pod pokrivač

i nevidljiv me dodiruješ i ljubiš,

Golicaš usnama

umotaš u svoj zagrljaj.

I  dok ležim okupana suncem na plahtama

ustaneš i kuhaš mi kafu.

I onda mi u susret lete dvije šoljice

i kolač od narandže, a ja se smijem.

Da neko posmatra to jutro

čudom bi se čudio tome,

kako se sami zastori na prozoru pomiču,

kako se udubljuje lijeva strana kreveta

i kako mi se sam pramen kose pomiče na nos.

A šoljice i kolač,

kao u Zemlji Čudesa, vise u zraku.

Onda bi ti pustio muziku

i plesala bih u tvom nevidljivom zagrljaju.

A nakon zajedničkog tuširanja

osušio bi mi kosu

i pokupio usnama kapljice vode sa potiljka,

pomogao mi da obučem mantil,

u žurbi bi zgrabio moj šešir i stavio ga sebi na glavu.

I na ulici bi se čudom čudili

meni i šeširu koji leti pored mene.

Konobarica u kafeu bi

ponovila moju narudžbu za dvoje dva puta

i pitala čekam li nekoga,

dok bi me ti dodirivao ispod stola

i tjerao da joj kroz smijeh odgovaram

da čekam kretena koji uvijek kasni.

Ipak se ne bismo ljubili u kafeu!

Tek bi me na ulici grlio,

i u tramvaju mi na zamagljenom staklu

ostavio ljubavnu poruku.

A oni što su je vidjeli

čudom bi se čudili

i izašli na pogrešnoj stanici pitajući se

gube li razum.

Usput bi u cvjećari uzeo ružu i ostavio novac.

A cvjećarka bi me sažaljivo gledala i mislila

koliko u svijetu očajnih djevojaka ima

kada krijući same od sebe, sebi poklanjaju ruže!

Uvalio bi ti mene u mnoge neprilike!

Zbunio prolaznike!

Možda bih završila i u nekom sanatorijumu

ako bih te sakrila od očiju drugih,

I sačuvala samo za sebe.

Zato se evo mučim…

Jer sve mi se čini da moram svima da te pokažem

Da me zbog ove ljubavi ludom ne proglase.

Autorka: Luna H.

Fotografija: tumblr.com