31 maj KST

Jutro nema nameru da stigne

Dok čekam prvi tramvaj

i šutiram napuklu flašu piva.

Samo par zalutalih duša

Umornih pogleda

vreba praznu Slaviju

isčekujući prevoz.

A on ne dolazi

Kao ni bilo koja devojka

U moj krevet.

Hladnoća pruža osećaj izgubljenosti

pravi od mene malog čoveka

Koji se srozava

Birajući ogavne ženske stvorove

Koje me svakako ne bi htele..

Fleševi.

Klub studenata tehnike.

Gledam te devojke

Te savršene karikature

Kako se žvalave i vataju

Sa momcima koji su ružniji od hijena

Engara Alana Poa

Ili lavova pred gastrabajterskom kapijom.

Pitam se šta nije u redu sa mnom dok prolazim hodnikom

Koji čuva priče stare 50 godina

Da li je možda još neko osećao ovakvu poniženost?

One samo prolaze i osmehuju se

Misle da sam poželjan

dok se nadrkanog pogleda vučem ka šanku

A ja samo želim hladno točeno pivo.

Ne zanimaju me njihovi mirisi

Šminke i torba puna kondoma i uložaka.

Možda se ponekoj i svidim

a one ne znaju

Da je moja glava kompleksnija

Od rubikove kocke.

I ne zamara me njihov pogled koji zove da im platim piće

Da uletim sa pričom i privedem ih kući.

Nisam tog kalibra.

Zato i završavaju sa jeftinim jadnicima

Kojima se osladi mnogo češće nego meni.

I pravi se praznina u duši

Koju punim novim pivom

Ali bešika me izdaje više nego jetra.

Pišanje stvara novu prazninu u telu

I još veću u novčaniku.

Uzimam poslednje pivo

Dok one i dalje misle da sam poželjan

Ali samo za gledanje

Iz daljine

Sa distance.

Ne znaju koliko dugo nisam imao nikog

Ali one misle da ja mogu da ih imam

To se vidi u očima.

Ali one ipak ne znaju

Beskućnici u tramvaju ne znaju

Jutro što konačno stiže ne zna

Novi stan

I nova ulica ne zna

Komšijski kerovi što urlaju na mene

ne znaju

Stepenice ne znaju

Ali ogledalo zna.

I sve je laž…

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: favim.com