Rekoh ti - Hajde da zajedno stvorimo umetnost! Neka to budu stihovi, Fotografija, priča, Hajde da kupimo tempere, vodene pastelne boje, da išaramo zidove! Obojimo plafone! Ma hajde da stvorimo umetnost! Nešto samo nama važno, Što će drugi razumeti Na nebrojene načine, A ništa od toga neće biti tačno! I tako euforična, Brbljala sam o svemu - O silnim idejama...
Mudar čovek puno greši Jer najbolje uči onaj koji ne zna puno Često plačeš u zadnje vreme Iako se svakog dana ponovo zaljubimo jedno u drugo I vreme provodiš zaokupljena poslom koji voliš Samo sedneš pored mene Nasloniš mi se na rame I počneš da jecaš Ni ja nisam srećan Iako mi svaki dan...
Dvadeset i sedam godina čekam ovaj dan. Crne pantalone na ivicu, crna rolka i blejzer. Formalno crveni karmin i stroga punđa. Salonke, siguran hod od mene do željenog. Govor spreman. Bitno da mi veruju jer je svako slovo tog govora precrtano i docrtano nebrojano puta....
Zbirku poezije "Kako se na srpskom kaže ljubav" posvetio je svima onima koji su se voleli, koji vole ili koji nameravaju da zavole. Onima koji su bili voljeni i ostavljeni. Nedavno je objavio novu zbirku "Kako se na srpskom kaže tuga", a planira i treću...
Ne možemo živjeti Bez ljubavi Bez ljubavi Ćemo polako Nestati Ja je tražim Po mračnim ćoškovima Po zavučenim ulicama U pogledima prolaznika, Ali na kraju Uvijek Sve na tome Ostane U bespomoćnom Hodanju U krug I ne znam zašto, Ali uvijek potegnem Za čašom Ponekad i sam Alkoholom Bol sakrijem Bez ljubavi Se ne može Ni sunce ne sija Isto bez nje Ni pjesma ptica Ni šum mora I dani Polako počinju Da gube smisao I blijede Autorka:...
Sedim u polovično osvetljenoj Prostoriji Držeći u rukama kartu sveta. Pred očima mi igraju Evropa Afrika Azija Obe Amerike, i omalena Okeanija. Zadubljen u njenu perforaciju Tražio sam tvoj grad I Trg Miroar Kojim smo nekada davno Okupani letnjim pljuskom Šetali smireno i razdragano. Tražio sam na njoj I tvoj lik, kao da sam Od njega zahtevao Da mi se osmehne Da mi namigne Ili...
Noć. Mračna soba. Posmatram svetlosne tačke od uličnog saobraćaja na plafonu. Ipak nije baš tako mračno. Pa onda ponovo tama. Razmišljam o tom đavolskom pojmu: vreme. Da li zaista prolazi tako brzo? Ili je do ljudi? Užasava me pomisao da samo od nas zavisi brzina prolaznosti. Od toga da li smo tužni i usamljeni ili pak srećno zaljubljeni. Čini mi se da noćas vreme...
Danas sam izgubio prijatelja. Umeo je da sluša bolje Od bilo kog stvora Na dve noge. Imao sam 10 godina I nimalo svesti O svetu Išao sam ka kući Nešto crno motalo se oko noge Jedva da se videlo Otvorio sam kapiju I pustio ga. Bio je crn Imao je ludački pogled Isti onaj koji imam Svako jutro Kada se suočavam Sa...
Teška nedelja. Jurimo se, tražeči se na onim mestima sa kog je ono drugo baš maločas otišlo. Moje misli stižu kasno tamo odakle si ti baš odlutao. A ti se uključuješ u priču onda kad sam ja već o tome prestala da razmišljam. Nekako lako se svi drugi uklapaju...
U snu, nesvesni na javi, smireni, duboko uvereni u njihovu ispravnost. Ljudi rade stvari iz obesti iz straha iz dotrajale, izbledele želje. Ljudi rade stvari iz navike ne primećujući vazduh koji se lepi za njih. Ljudi rade stvari na sceni sopstvenog života ne postavljajući pitanje da li nedovoljnim poznavanjem sebe puštaju razularene besne pse. Ljudi rade stvari i onda kada više...