14 mar Vreme

Noć.
Mračna soba.
Posmatram svetlosne tačke
od uličnog saobraćaja
na plafonu.
Ipak nije baš tako mračno.
Pa onda ponovo tama.

Razmišljam o tom
đavolskom pojmu: vreme.
Da li zaista prolazi tako brzo?
Ili je do ljudi?
Užasava me pomisao da
samo od nas zavisi
brzina prolaznosti.
Od toga da li smo
tužni i usamljeni
ili pak
srećno zaljubljeni.

Čini mi se da noćas
vreme teče nešto sporije.
Za mene.
Nigde mi se ne žuri
odavde.
Od sadašnjeg trenutka.
Od ovih, nekome
čudnih misli.

Volim da pijem kafu
što je duže moguće,
da putujem vozom,
da čitam novine.
Da, one prave,
iako je to retkost.
Da zamišljam svoju mladost
u nekom drugom vremenu.
Na primer, ’82.

Tada se izgubi epitet
„đavolsko“.
Ostaje samo vreme.
Mašta.
I svetlosni efekti
na plafonu.
Bez njih bi sve
izgubilo smisao.

Autorka: Milena Opačić

Fotografija: tumblr.com