#onokad shvatiš da je svaka konvencionlna forma izgubila smisao u sve uzavrelijem poimanju besmisla kao smislu svega #onokad svaku iole dužu formu potopi nestrpljenje, cupkanje i novonastala bolest modernog doba, u obliku mase nečega što čuči tačno negde iza srca, bockajuci ga tiho i tupo, a...
Početak je. Jutro mi gamiže po kapcima. Noćas su mi snovi gnječili lobanju. Čini mi se, sve što sam ikada zahvatio zenicama pojavilo se preda mnom, da nariče život sopstvenim jezikom. Sanjao sam i komšinicu Klaudiju, jaku, jezivu; otečenu od godinama nagomilavanog sala koje joj obliva...
Pored moje kuće prolazi voz. Dobro, nije baš pored. Nije čak ni blizu. Ali uvek se čuje kako neko nekud odlazi. Najčešće je tada oblačno. Mada ne znam je li to važno. Razmišljam o ljudima u tom vozu. I o ljudima koji su ih ispratili. Razmišljam o ljudima uopšte. Neko je trčao...