Ja sam je pisao po vetru Prebijenih prstiju Gužvao je u suzu Ja sam je stoput ispljunuo U mehuru krvi I uvek bi se vatrometom vratila I rasprskavala po mojim Gnjilim jagodicama Oblačio u aprilske krošnje Verigao po tvrđavama Ja sam, pred njom, čelom glačao Ledenu opnu jezera Dok je ona labuđe klizila Končiće došivao u podsuknju Lažno svedočio...
Mama - neću tamo, Tamo je večnost pa štagod da bude, Mrak i hladno - a znaš da sam svetlost Iako mi je osmeh samo stalan među ljude. Mama, daj mi ruku, Okreni pogled - jer pogled ne zna da slaže; Ne želim da u tvojim očima vidim, Mama, Ne želim da čujem...
Budim te u beskraju Trepavicama ređam slike po čelu Više je nego dovoljno Ne dobijaš nebo Dobijaš me celu Povoljno Za malo šapata i flašu starog vina Možda je loše vreme Ali ne hajem Dok pesma postoji Ja postajem Tvoja poetesa Nema veze ako jutro svane Niti ako nam nije ista adresa Neke priče Nisu za svačije oči Zato toči Toči Dok ne...
Nemoj mi reći da nisi znao: Pod jezikom suze su proste. Sam se ubio, jer sam si pao, Dušu ti ne dam, al' snove ote. Nek' su ti prosti. Sve ih ponesi, Okiti njima hodnike svoje. U taman ćošak najdraži snesi, Sakrij ga, sakrij svileno moje. Ne kradi vrijeme - vječno žuri, Ne sputavaj...
Sreća je trošna emocija Evo moja se u par dana u tvom zagrljaju potrošila Prebrzo sam bez nje ostala Pa kod zelenaša ostavljam sve snove Zadužujem se kod rodbine i prijatelja Posuđujem sa i bez kamate Novce Kojima bih da kupim Samo još par dana ljeta od Eona Da budem sretna Ponovo među tvojim rukama I...
Puštam te Kao što drveće U jesen Lišće otpušta Kao što zmija Košuljicu skida I leptir Čauru napušta Jer naučila sam trik Sve ima svoj tok I ne vrijedi Ići protiv prirode Puštam te Jer vrijeme je Mogu i ja Ako može drveće Autorka: Tanja Simeunović Spasojević Fotografija: pinterest.com ...
Hoću da te zagrlim mrtvi čoveče. Tvoje mi reči u grudi buše sito pa pročitam I poteku pitanja, slike i osećaji. Jasno te vidim kako na terasi pušiš i gledaš u noć i Beograd. Osećam šta osećaš I bojim se da ne pođem za tobom. Tanka je opna izmedju tebe i sveta Kao...
Cilj je zaboraviti rečeno nedorečeno moguće Cilj je iščupati sebi srce mozak misli kada krenu da analiziraju osuđuju prošlost budućnost sadašnjost Cilj je ne porediti se sa drugim ženama njihovim telima životima ljubavima Cilj j podržati nesrećne ohrabriti izgubljene biti tu za nevoljene bolesne usamljene Cilj je dopustiti vetru da spusti bretelu umrsi kosu uzburka talase Cilj je igrati bos spavati napolju osetiti Sunce baciti odeću pogledati nago telo u ogledalu priznati mu savršenstvo Cilj je pustiti njega da bude srećan njega da se ne seća njega da se smeje sazreva odrasta u nekoj...
Čula sam da svijet polako nestaje U Amazonu i Sibiru požari tutnje i iza sebe ostavljaju golo sivo pepeljasto zgarište Tope se glečeri Patagonije Već odavno zvijeri ubijaju nosoroge i slonove I rak ubija koga od nas zvijeri stigne Ne marim za to Ni za klimatske promjene ni za ozonske rupe Jer jedino što...
Potrebno je preko sto četiri farenhajta da bi se izbrisala imena svih onih koje sam volela pre tebe Potrebno je tačno toliko da zaboravim koje sam živote vodila gde sam se smrzavala kako sam se šminkala i češljala honey vrelo je vrućina davi guši vazduh je suv a ja želim da ti pođe voda na usta misli u glavi da se motaju odmotavaju kao Arijadnino klupko zamotavaju mrse ovo je kontaktna magija Potrebna mi je...