Bila je jedna iznimno topla rujanska večer I ja sam obukla svoj najljepši grudnjak Onaj što nosim samo na nedjeljne mise i na bliska vjenčanja I plave gaćice na tratinčice s čipkastim obrubom Jer nisam znala gdje večer vodi I nadala sam se da neće voditi nigdje I da ću samo...

Izvini   Što nisam znala kako da te volim I što sam uporno tražila druge Koji bi umjesto mene To mogli da čine   Što sam ih slijepo slušala I u mnoge neprilike te dovodila A da je sve to tvoja krivica Smatrala   Izbjegavala te Bježala od tebe I negirala Tvoje postojanje   Izvini   Što sam pokušala da od tebe napravim Nešto što...

Ulicama bi trebalo oduzeti ćoškove. Zagraditi ih. Ukloniti. Ćoškovi grebu, kada ih okrzne ruka. Oštri su. Nepregledni. Ćoškovi bole. Na njima se rastaje. Oni pamte septembre, februare, aprile. Pamte zagrljaje, stisak oko rebara. Dah pored uha, i otkucaje srca. Ćoškovi se nakoso urežu u sećanja, pa zagrebu svaki put kada ih očešeš. Zagradite ćoškove. Možda ćemo duže, biti zajedno. Jer nećemo imati gde da se rastanemo. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...

Ne tražite u pesmama i pesnicima kako se voli. Tu odgovora nema. Sve i da ne lažu, drugi je život to. A i nisu vaša Vremena! Nije tuđa ljubav uputstvo što se dobija uz nova kola. Tuđa je, samo iskustvo Pošećerena kriška bola. Možda će pesnici nekad i reći koje je boje ljubav za njih Odgovor kako nekog da voliš, nikad ti...

Ako ikada odeš Unajmit ću advokata I tražiti starateljstvo nad našim uspomenama Sporazumno dogovoriti sa tobom da drugo lice dobiješ Platit ću najskupljeg estetskog hirurga Da kada te druga bude gledala ne vidi onog kojeg volim ja Da tuđi prsti ne unište moje otiske Na tvojim obrazima, čelu i usnama Da nakon nas ti kojeg volim...

Ja sam je pisao po vetru Prebijenih prstiju Gužvao je u suzu Ja sam je stoput ispljunuo U mehuru krvi I uvek bi se vatrometom vratila I rasprskavala po mojim Gnjilim jagodicama Oblačio u aprilske krošnje Verigao po tvrđavama Ja sam, pred njom, čelom glačao Ledenu opnu jezera Dok je ona labuđe klizila Končiće došivao u podsuknju Lažno svedočio...

Mama - neću tamo, Tamo je večnost pa štagod da bude, Mrak i hladno - a znaš da sam svetlost Iako mi je osmeh samo stalan među ljude. Mama, daj mi ruku, Okreni pogled - jer pogled ne zna da slaže; Ne želim da u tvojim očima vidim, Mama, Ne želim da čujem...

Budim te u beskraju Trepavicama ređam slike po čelu Više je nego dovoljno Ne dobijaš nebo Dobijaš me celu Povoljno Za malo šapata i flašu starog vina Možda je loše vreme Ali ne hajem Dok pesma postoji Ja postajem Tvoja poetesa Nema veze ako jutro svane Niti ako nam nije ista adresa Neke priče Nisu za svačije oči Zato toči Toči Dok ne...

  Nemoj mi reći da nisi znao: Pod jezikom suze su proste. Sam se ubio,  jer sam si pao, Dušu ti ne dam, al' snove ote.   Nek' su ti prosti. Sve ih ponesi, Okiti njima hodnike svoje. U taman ćošak najdraži snesi, Sakrij ga, sakrij svileno moje.   Ne kradi vrijeme - vječno žuri, Ne sputavaj...

  Sreća je trošna emocija Evo moja se u par dana u tvom zagrljaju potrošila Prebrzo sam bez nje ostala  Pa kod zelenaša ostavljam sve snove Zadužujem se kod rodbine i prijatelja Posuđujem sa i bez kamate Novce Kojima bih da kupim  Samo još par dana ljeta od Eona Da budem sretna Ponovo među tvojim rukama I...