Probudio sam se natekle glave Soba je pulsirala u ritmu Mog povišenog pritiska. Čujem zvuk sa televizora: Prošlo veče su neki hrabri ljudi Pronašli put do slobode. I oni su imali natečene glave Ali od pendreka. Možda će taj 17. Mart 2019. Ući u istoriju Pamtiće se kao veče rušenja barikada Ja ću ga pamtiti kao...
Noć je hladan talas ja sam brodić od papira. Puštam da me nosi ka litici il obali. Jer ništa nije važno dok muzika svira. I ljubav nema cenu ma kome da je prodali. U pustinji osmeh, suša na mom licu, Nema kapi predaje, živ je samo pesak. I najmanji tračak posejaće...
- Kako si? - okej sam. I ja ću uvek znati Da se iza tog lakrdijaškog ‘okej’ krije vrisak na ljude, na svet, na društvo, na nepravdu među zidinama grada, na trgovima, širokim i okićenim, koji svojim konfuznim bojama prikrivaju mrak u glavama ljudi, u domovima, na bulevarima koje svetle veštačkom svetlošću, čijim ulicama prolaze veštački...
Taj nemir ti govori da ti duša traži više nego što joj daješ. Danima sam zurila u te reči na ekranu. Delovalo je lako. Kao: nije sve izgubljeno. Kao: ima spasa. Kao: postoji sloboda. Postoji prostor bez međa, sa nebom umesto poklopca. Život nije samo ovo. *** – Da...
Sinoć sam opet u mašti pravila ljude od voštanih figura. Dodavala boje, šarene boje. Crvenom obojila srce, bijelom stvarala mir, crnom hrabrost i snagu. Sve to da se izbore, za sebe i zbog sebe. Stopala su hladna, osjeti se miris kiše kroz otvoren prozor. Ispred...
Pokušavam čuti tišinu, onu vrstu tišine koja donosi smiraj. Ali,...
Mislio je da nemam dušu. Gledala sam ga kako ustaje, navlači pantalone. "Idi već jednom", mislila sam u sebi. "Ovo je za tebe. Hehe." Namignuo je. Nije me zanimalo gde ide. Nije me zanimalo ni odakle je došao. Samo je morao da ode. Ustvari, trebalo je da ja odem. Na...
Potrudi se da ne budeš U blizini Ne odgovaram za sebe Mogu biti ljut Mogu biti i potencijalni ubica Vidiš li me zamišljenog I samo fizički prisutnog Ostavi me tu gde sam verovatno me opsedaju reči. Kada pišem pesmu Bolje da ne čujem ni glasa Čudio bih se što je iko budan U ovo doba kada je san...
Noći mirišu na zagrljaje i uzdahe. Na tajne i istine, nekada izrečene, ali zaboravljene. Na omekšivač i pamuk. Na čuda. Na planetarno i neprolazno; na borbu žešću od one sa vetrenjačama. Jutra mirišu na razum i odbijanje, na poricanje i nemoguće. Na rupe i trnje. Na...
- Da li me voliš? - Opet si napravila neko sranje? - Nisam stigla. - Naravno da te volim. Ti si moj prijatelj. Kakvo je to glupo pitanje? - Glupi mogu da budu samo odgovori. - Jesi li ti to u PMS-u? - Mislim da imam krizu identiteta. - Oooo, definitivno si...