04 feb Jutros

jutros nisam želela da ustanem
ali telefon je zvonio
uporno
neko te je tražio
rekla sam da više nisi ovde
„da li se vraća?“
to sam i ja htela da znam
i spustula slušalicu
nisam bila tužna
samo umorna
stavila sam tursku kafu
i sipala je
u okrzanu šolju boje ružinog pepela
setila se tebe koji si me pitao
odakle mi „boja ružinog pepela“
a ja sam krenula da ti objašljavam
„Ptice umiru pevajući“, da je Megi imala haljinu te boje
tad si me samo pogledao i slegnuo ramenima
uostalom šta muškarci znaju o boji ružinog pepela?
ostavila sam te na nekoj stotoj stranici one knjige
koju sam ti čitala svako veče
jer si rekao da voliš moj glas
nisam mogla da razumem zašto
ajde glas, ali ja ne znam da kažem ‘r’
na to si rekao da sve što ja kažem zvuči nekako francuski
i da bi mogao da slušaš do sutra
ali sutra je stiglo
a ti nisi više mogao da slušaš
gledaš
dodiruješ
i otišao si
nema veze
stvarno nema veze
danas sam gledala film o Murakamiju
i uživala
bez tebe

Autorka: Tamara Petković

Fotografija: weheartit.com