Preko naših rana krvavom rukom prešla sam da priteknem u pomoć svim nedaćama zbog zlih prstiju nedoraslih našim htenjima. Govorila sam da je vreme tvoj prijatelj i da se nikako ne daš današnjoj kiši, jer je stvarnost drugačija od onoga pred čime klečiš. U trenutku stradanja puštaš da te smrvi prisustvo bola i odbijaš zrak sunca. A neumorni,...
Jednog sasvim običnog dana, postala sam zlatna ribica. Okrenula sam se oko sebe i za trenutak ugledala dobro poznati akvarijum kako me posmatra. Brzi pokret peraja, jedan namig i krenula sam da plivam. Sve je ovo bilo tako lako, tako poznato, tako moje. Prolazili su...
Nema odluka, nema rešenja, nema novih predloga. U mojoj glavi se ništa ne događa. Izvan moje glave isto se svašta ne događa. Ukoliko otvorim glavu da izvana može pristići pomoć kao promena koje nema, uzaludno je; istovremeno se mogu uplašiti da ne iziđu iz moje otvorene glave sve...
Paganin se pojavio iz šiblja, skoro kao duh. Doduše, sem nekoliko slepih miševa, nikog drugog nije mogao da iznenadi jer na izlokanom, blatnjavom putu nije bilo nikoga. Već je prošlo 10h uveče, za selo, već noć, vreme kad većina onih poštenih već odmara u svojim...
Četvrtak Još kao sasvim malom govorili su mi kako treba da se spustim iz oblaka i da se uozbiljim. I kasnije, kada sam odrastao čuo sam kako me ogovaraju „nikada se taj neće smiriti“. Evo skrasio sam se, u subotu idem za Srbiju da verim mladu....
Uh, promena. Nisam je ni bila svesna, sve dok me pre neko veče nije pogledao čudan lik iz ogledala. Kad kažem čudan, ne mislim na čudne jezive tipove iz američkih filmova, već nekako samo čudno.. Poznat mi je taj lik. Imamo iste crte lica, samo...
Kad si tužan, o to baš ne umeš Počneš da plačeš u boji I zamisliš ceo njihov spektar U vidu balona Kako ti se kače na leđa I ti letiš Letiš Kad si tužan, Misliš na Zmaja I njegovu tugu. Kako je umeo divno da se tuži. I dugo plačeš u boji. Jer drugačije ne umeš Kad si...
Početak svijeta Mi vidjesmo neko svjetlo na mračnom nebu usred noći kad svi iz našeg plemena spavah. Bili smo onaj koji isto od mog ćaće bi i ja no nema sumnje u to što vidjesmo. Na tren ka da je svijet stao. Tišina posvuda ni mogla...
Vremenom prestaneš da gledaš na odlaske kao na nešto tragično. Vremenom se stopiš sa lišćem koje opada i uživaš u prizoru. Osluškuješ kapi kiše koje klize niz pločnik. Slušaš ritam koraka kako se stišava. Lupkaš prstima prema poslednjim taktovima omiljene pesme. Prestaneš da trčiš za...