06 feb Tamo gde je ljubav počela

Ova ljubav je stvarno počela one večeri kad sam se javila na telefon i umesto tvog glasa čula električnu gitaru.

Sve pre toga su bile dečije igre u kojima smo zajedno učestvovali. Ja sam bila dete, a ti si se igrao.

Ova ljubav je stvarno počela onog jutra kad si na času istorije kucao poruku u poslednoj klupi. „Imam pismeni sledeći čas, pomagaj! Tema je nešto iz Ane Karenjine, ti sto posto znaš šta da pišeš!“

Ova ljubav je stvarno počela u onoj ulici gde su nam ostali prsti, nedodirnuti, nedovršeni, kao tuđi. I gde su nas pekle naše neizgovorene reči. Tuda nikad više nismo prošli takvi.

Ova ljubav je stvarno počela kad si prvi put pročitao moju pesmu. Oboje smo se pravili da nije za tebe.

Ova ljubav je stvarno počela onda kad si poželeo da me poljubiš. Dlan ti je pritisnuo moj obraz. Moje srce je pritisnulo tvoje prste. Nismo se poljubili.

Ova ljubav je stvarno počela kad si se naljutio. Ljutnju sam zagrljajem proterala u mračnu ulicu. Onda su i mračne ulice postale naše. Osvetljene, čiste, prave.

Bilo je dana kad nisam imala šta da ti kažem preko telefona. Toliko smo se čekali da nam je čekanje pojelo reči. Ostalo je mesta samo za dodire. A dodiri i nisu baš najjači elementi ljubavi na daljinu.

Posle se naša ljubav preko žice se pretvorila u vajrles ljubav. Umesto slušalice uzdahe su upijali ekrani. Umesto staromodnog smajlija (dve tačke-crta-zatvorena zagrada) osmeh se protezao sa fotografije.

Sada moju fotografiju svečano menja fotografija deteta.

Ova ljubav je stvarno počela kada se rodilo dete. Tad smo naučili da ljubav traje tako što svakog dana počinje. Kao da je ispočetka.

Znala sam one večeri da treba da se javim na telefon. Posle mog „Alo“, čuo se gitarski solo:  „I can’t help fallin’ in love with you“.

Ništa me nisi slagao.

Ili: volim što sam ti poverovala.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com