Ako odlučiš,
da o meni govoriš,
nemoj onako,
kako bi o drugima govorio.
Nema tako,
šta da se kaže.
Bolje misli na ćutanje potroši,
nego da praznim rečima
o meni,
jezik o zube stružeš.
Pusti druge,
da pokušaju,
nešto smislenije da kažu.
Ako se odvažiš,
da o meni govoriš,
govori kao da sam tu.
I da ću zauvek biti.
Pod hipotezom da nikada,
neko bolji,
o meni neće govoriti.
Zastupaj svoju teoriju,
da ti jedini imaš šta da kažeš.
Kada o meni budeš govorio,
govori bar upola intezivno,
koliko ja o tebi ne govorim.
Oduzmi sebi pravo na sebičluk,
i ne prisvajaj me rečima,
koje su me jedino za tebe,
tako trajno vezale.
Ne puštaj korene u srcu,
kad u venama nema krvi,
koju bi crpeo.
Pusti.
I ćuti.
Da bar jednom isti budemo.