14 jul I to je sve?

– Ćutiš duže od sedam minuta!

– Stvarno?

– Nije da merim i nije da mi ne prija… samo mi je neobično.

– Šta ti je neobično?

– Nekako sam se navikao da mi usred kafe šljusneš da si saznala da je sova jedina ptica koja vidi plavu boju. Onda se prebaciš na novinski članak koji te je iznervirao, pa me obavestiš o novootvorenom hipsterskom mestu u gradu. Na kraju razviješ filozofiju o nečemu totalno beskorisnom, na primer o zavesama. Kreneš da romantizuješ zavese i poentiraš ko Gijom Muso na antidepresivima.

– Jesi li u međuvremenu postao psihijatar ili ja predugo ne pijem?

– E, da! Zaboravio sam… kad kreneš da izvlačiš babine umotvorine, tipa: Lepo kaže moja baba, ne gledaš čoveka kad ti dolazi, nego kad odlazi.

– Babu da mi ne diraš!

– Samo brinem da li si dobro.

– Dobro sam. Svinje mogu da imaju orgazam do pola sata. Posle ovog saznanja ću sa naročitim poštovanjem prilaziti ovoj životinji. Pročitala sam neki članak o rečima koje ti donose sve što želiš. Naveli su deset reči. Okej mi je što se tu našlo „hvala“, „mi“, „otvoren“ i „zajedno“. Iznerviralo me je što tu nema mora, ljubavi, prijateljstva, Lisabona, knjiga, ruku … Da ne ispadne da romantizujem, nema ni seksa, ni kreveta.

– I šta bi rekla tvoja baba na to?

– Rekla bi da ne postoje reči koje mi mogu doneti sve što poželim, ako ne radim prave stvari sa mnogo ljubavi. Konstantno. Uz podršku porodice, prijatelja, dečka… I da se ta podrška ne računa od onih koji mi kažu da bi ubili za mene. Računaju se samo oni koji bi da žive. Sa mnom. Tu želju.

– A što si se ućutala onda?

– Jutros sam se trudila da isfotkam nebo.

– Kakav epohalni i inovativni čin!

– Ne razumeš. Nisam uspela.

– Kako nisi uspela?

– U tome je trik. Nebo. Čist kliše za fotkanje. Ima ga za sve. Svi smo pod njim isti. Ne može da se potroši i slična naklapanja. A opet, ne mogu da skontam kome je palo na pamet da zakloni NEBO tramvajskim žicama i kablovima.

– Vidim da nema razloga za brigu i da si dobro.

– Jesam.

– Ljubav šljaka?

– Šljaka.

– I to je sve?

– Sve.

– Baci neki opis, daj neki detalj.

– Zajebi opise! Smejem se. Ubrao mi je suncokret. Razumeš, sve! Samo me ove tramvajske žice i kablovi brinu.

– Razumem.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: weheartit.com