Ulicama bi trebalo oduzeti ćoškove. Zagraditi ih. Ukloniti. Ćoškovi grebu, kada ih okrzne ruka. Oštri su. Nepregledni. Ćoškovi bole. Na njima se rastaje. Oni pamte septembre, februare, aprile. Pamte zagrljaje, stisak oko rebara. Dah pored uha, i otkucaje srca. Ćoškovi se nakoso urežu u sećanja, pa zagrebu svaki put kada ih očešeš. Zagradite ćoškove. Možda ćemo duže, biti zajedno. Jer nećemo imati gde da se rastanemo. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...

18 septembra, 2019 /

  Ponekad nebom, Retko tlom, Po savetima Prošetam uglavnom. Napušta me snaga, Sve ređe sam svoj, - Da li bi starila Zajedno sa mnom? Pred kućom sedim, Osmatram ljude, Kao i svaki matori čovek; Nekom se javim, Tvoj uzalud imam broj - Nisam ni mislio da te pozovem. Dok ispijam vreme Uz kafe gorke (Ni mrvu šećera ne smem da stavim), Imam i...

03 aprila, 2018 /

Mili, stigli smo do kraja sveta. Sedimo na ivici domorodačke nam planete sa nogama u svemiru i dosađujemo se sa rukama na potiljku. Sve smo postigli: kupali smo se u okeanu i kidali obruče uspavljivali smo se hipsterskim avanturama i slikali smo šumu polaroid landom i živeli raskalašno živeli asketski, jeli zlatnim viljuškama po evropskim dvorovima i jeli rukama...

06 marta, 2018 /

- Čekaj, ti kao nikad nisi razmišljala o tome? - O čemu? - Što ti i ja nismo pokušali? - Pokušali, šta? - Pa, da budemo zajedno. - Mislim da smo poprilično pokušavali da budemo zajedno tog leta. - Tijana, bili smo klinci. Ti si još uvek spasavala gliste sa ulice...

11 avgusta, 2016 /

- Ćutiš duže od sedam minuta! - Stvarno? - Nije da merim i nije da mi ne prija...

14 jula, 2016 /