Grlim jastuk nikad snažnije. Otvaram oči. Vidim jedan tmuran dan, bez trunke vetra i kiše. Depresivan. Tako, odluta moj pogled na plafon, koji je bele boje. Depresivno. Dok melanholija oko mene vlada, moja glava je sada neprekidni haos, koji se čas budi – čas gasi....
„mi smo iskra u smrtnu prašinu, mi smo luča tamom obuzeta.“...
Postojim u saznanju da mi oči nisu potrebne. Moji roditelji su tek skoro saznali da ću biti slepa. U stvari ja to već jesam, ali mrak koji ne gledam, jer još ne znam šta je, ne vidim jer i ne znam da imam oči. Ovaj...
Egla je imala trag na telu. Tako to počinje. Probudiš se jednog jutra sa malim belegom, jedva vidljivim, koji te razlikuje od drugih. Trudiš se da ga sakriješ odećom. Uzalud! Postoji onaj pred kojim je morala biti onakva kakva je. Drugačije ne bi mogla ni da je...
Ustao sam rano. Mislim da je bilo pola pet ili pet sati, ne znam šta me je probudilo. U poslednje vreme samoća koja me je opkolila ne dozvoljava mi ni da zaspim kao čovek. Blenuo sam tako kroz prozor nekih pola sata. Kiša. Tja, bar...
Predosećanje ljubavi u muzici koja dopire sa gramofona. Agresija se sa tonova preliva na platno od kože. Dokle god se prostiru naši uzdasi, samo do tog trena ide moj um. Zauzeo sam busiju među tvojim nogama. Koitalni trzaj. Preuzimanje forme dvoglavog čudovišta. Smiraj lutanja. U ovom...
Zgusnulo se nebo, sivo i podmuklo, zbralo se nad žalosnom glavom i svoje je ljutnje gromom počelo da beleži. I ne bi bilo loše, zaista ne bi, ako ubistvo osećanja proprati gola i razuzdana kiša. Da krv spere silom svog udarca, da se nakon eutanazije...
Nemoj me pitati šta mi je. Eto, noćas preskoči, znam da lažeš i to pitanje, nije ti stalo da znaš kako sam i koliki kamen me pritiska. Znam da ti nisam više što sam nekada bio. Pusti me da povučem dim! Skini tu košulju i zaigraj...
U podmukloj tami, dovoljno svetloj da papir zablista, moja duša joj večeras piše. Šapuće nežne reči, meke poput golubice. Okružen zgužvanim papirima poput mojih osećanja, smoždenim i ugnjavljenim od njene ruke, prenosim. Ko bi rekao da jedna tako elegantna, krhka ručica može da raspori grudi...
Samo je napisala: „Umro je. Umirem i ja.” Pomislila sam koliko užasa i tuge staje u kratko saopštenje. Koliko mora da tišti njena bol? Milion stvari palo mi je na pamet, a odgovorila sam samo tužnim emotikonom. Kratko je obavestila: „Umro je. Umirem i ja.” Iščitavala sam tekst i...