SEĆANjE

Retko odlazim na groblje,
jer znam da ti koji tamo ležiš,
više od zemlje, sahranjen si po meni.

Pa sebe uhvatim da isto cupkamo nogom,
najveće sećanje
to su geni.

I ne nosim venac, ni sveću,
da na grobnu ti ploču spustim.
Samo kad osetim tebe u sebi,
ja se ne libim, nego pustim.

Autor: Kosta Kosovac

Fotografija: weheartit.com

Nema komentara

Ostavi komentar