- Došla si. - Kao što vidiš. - Drago mi je. - Mhmm-mhh. - Ljuta si. - Nisam ljuta. - Jesi, mačak. Ne gledaj me tako. Poznajem te. Znam kako dišeš. - A kako to dišem? - Znaš na šta mislim. - Ne, ne znam na šta misliš. - Ljuta si, mačak. Hajde sedi da...

Ova fotka zgodno prikazuje distorziju uma koja nastaje kada stalno osećate bol.   U mom slučaju menja se samo intenzitet i mesto na telu gde me više/ manje boli. Sam bol je uvek prisutan. Ovih dana je to vrat. Bol izgleda tako kao da vam neko uvrće užarene...

Snažna i velika, važnija od bilo kojih kraljeva, careva i dvorova. U njoj se stopilo milion koraka hrabrosti, sakrila se neka nježnost koja teško izbija na površinu.  U haljini sa krupnim tufnama, ponekad u svojim tugama, grli i gradi mnogo ljepši svijet.  Dovoljno ponosna i...

Imam utisak da mi je svaka zima gora od one prethodne. Ova, 30 i neka po redu, ponovo je sa sobom donela osećaj besmisla, depresiju, pogled crknute kokoši i gomilu lekova sa trouglom na kutiji koje sam gutao.    Rano je. Još jedna noć koju sam...

Puž ima kuću, onu koju tako spretno i snažno nosi na leđima. Kreće se teško, lagano i uvijek korak iza drugih. Ponekad mu je teško, možda dok pada kiša i krupne pahulje. Tada se putevi pretvaraju u nepregledna klizališta i sjaj neba se izgubi. Poželi...

 Juče mi je neko koga sam svrstavala u ono ,,moji ljudi“ rekao: ,,Ja sam specijalista. Nemam vremena.“   Sve češće čujem rečenice kao što je ova: ,,Ja sam akademski građanin. Ko je ona da mi kaže tako nešto?“    Ja imam svoju svesku ljubavi. Tu sam smjestila priče ljudi koji,...

Čitala je njegove riječi, pisane drugim ženama. Tražila je… ni sama ne zna što? Pitala se gdje prestaje stvarnost i počinje fikcija i koliko još u njemu ima otrova s tuđih usana, tuđih dodira, tuđeg… svega? Nije pronašla odgovor. Samo ju je boljelo. Ne zna zašto ju...

Što sam stariji, sve češće spominjem neka stara dobra vremena. Iako ustvari nemam pojma šta je to. Došle su mi pod ruku neke kevine novine, miks nadrilekarstva, estrade i uputstva za preživljavanje penzionera. Na zadnjoj stranici, postavili su pitanje nekoj pevačici (jednoj od mnogih novokomponovanih)...

I tako dođe dan kad nebo zanijemi i srce progovori. Kad se oči napune suzama i kad od tebe putevi vode samo za nazad. Dođe dan kad se od tebe samo odlazi. Lupio bi pesnicom o zid i razbio bi i zemlju do druge strane strane...

Da me pitaš čime bih se htjela baviti, rekla bih ti – svime! Želim učiti španjolski, gledati crno-bijele filmove, čitati romane i pisati vlastite knjige, kuhati razne specijalitete i provoditi večeri sa dragim ljudima uz kolače i crno vino. Moj mali balon od sapunice raspukne se svake...