Dragi prijatelju, Pošto januar i februar izazivaju raznorazna šizofrena cepanja kod nas studenata, želim da ti nešto ispričam. Iz najbolje namere. Znam da se sada osećaš kao da se nalaziš ispod nečije čizme i da te sve pritiska i da te sve smara. Da se plašiš....
U svijetu i vremenu u kojem živim, ako uđete u tridesete godine neudati, počinjete da živite stigmu. U trenu kada uđete u frizerski salon, dvanaest žena, koje su istovremeno govorile, ušute. U marketu vas kasirka gleda kao da ste ukrali nešto. A tek vjerski službenici,...
Danas je jedna mama u basu rekla jednu veliku neistinu. Svi znamo da mame to ne rade, one su uvek u pravu, al ovoj se malo omaklo. Malo joj se mnogo omaklo. Naime, govorila je o svojoj ćerki, koja je nedavno krenula u prvi razred...
Moram nešto da ti napišem, jer smo obećali da se više nećemo lagati. Samo sam počeo da pišem, ne znajući kako će to izgledati, ali svestan onoga što želim da kažem. Ni ti, ni ja, sad ne znamo koja će biti sledeća rečenica. Negde sam...
Svest mi se gubi u dimu. Uvek sam tako i zamišljala sebe, da ikad propušim. Kao jednu od onih emotivno nedostupnih devojaka, koja posle seksa pali pljugu, naslonjena na jastuk podignut uz ivicu kreveta - ne mari što je gola, što mesečina piše neku najljubavniju...
- Neosporno je da te voli. – izjavila sam, potpuno uverena u to što govorim. - Jeste? – čula sam tračak nade u njenom pitanju, koji je i dalje navijao za srećan završetak. - I da mu trebaš. Više je nego evidentno da mu trebaš. – klimnula...
Imao je oči pesnika. One krupne, setne oči, ograđene ruskim tajgama, u čijem se središtu nalazila jutarnja magla. Retko kog bi puštao u tu svoju šumu. Posebnima je bilo dozvoljeno da se izgube i da večno koračaju tu. Kada bi padala kiša, obično je bila kratka,...
U ovom svetu buke i galame, kada se stihovi smatraju retkim prestižom ili ludošću, postoje oni koji nastoje da budu osobeni. Čak i ovaj uvod zvuči otrcano, kao uvod u neki staromodni crtani film, zastarelu bajku. Ali ima ih. Ima nas. Kao usamljeni oblaci koji često krase...
„Kako ide?“ – upitao me je. „Magično“ – odgovorila sam nasmejano. Pogledao me je, malo podigao obrvu i rekao – „Magično!? Šta je tebi ovde magično?“ „Kako to mislite „Šta“? Pa zar ne vidite? Oko nas je“ – raširila sam ruke u vazduhu pokušavajući da objasnim. „Ne razumem“ –...
Rekla je da joj je muka od tog posla više. Da joj bude muka od same pomisli da ujutru kad se probudi, mora opet da se obuče, očešlja, obuje i ode da radi. Da joj je muka od toga što je niko ne poštuje i...