21 jan Magično

„Kako ide?“ – upitao me je.

„Magično“ – odgovorila sam nasmejano.

Pogledao me je, malo podigao obrvu i rekao – „Magično!? Šta je tebi ovde magično?“

„Kako to mislite „Šta“? Pa zar ne vidite? Oko nas je“ – raširila sam ruke u vazduhu pokušavajući da objasnim.

„Ne razumem“ – rekao je, nekako tužno.

„Vidite li ono dete koje skakuće i pokušava da uhvati pahulje? Pokušava da ih uhvati jer ga očaravaju. Pogledajte radost na njegovom licu, zar ne mislite da je to čarolija?

Znate li one najtoplije prijateljske zagrljaje. Onaj smeh kad se porodica okupi u toplom domu. One skrivene, gotovo neprimetne, poglede i osmehe. Onaj osećaj kada vam srce zaigra od radosti. One momente potpune tišine kada vam i misli utihnu, a u vama i oko vas zavlada potpuni mir i pažnju vam privuče zrak svetlosti na kom se presijavaju zrnca prašine?“

Klimnuo je glavom.

„Sve to je čarolija“ – rekla sam mu – „Ljubav je čarolija. Čarolija su sva ona nesebična dobra dela koja neki ljudi još uvek potajno čine. Čarolija je u zvezdanom nebu. U suzama koje oslobađaju. U taktovima omiljene pesme. Prijateljstvo je čarolija.“ – završila sam.

Dugo je ćutao. Pomislila sam kako je trebalo, na prvobitno pitanje, da odgovorim samo „Nije loše“.

Onda sam videla kako je, onako spontano, ugasio taksimetar, pojačao radio, još jednom klimnuo glavom i tiho rekao – „Hvala!“

Autorka: Natalija Ostojić

Fotografija: weheartit.com