Ulična svetla formiraju ekosistem. Njihova rebra su otkinuti delovi kosmosa i mi živimo između kostiju tog skeleta. Ona oponašaju nebeska tela, prodiru kroz kičmu roletni u mladićev stan. On ne može da odvoji pogled od senki na plafonu. To su vilice demona koji su se...
Po neka još, Marina Cvetajeva, Vrpcom sebi vrat raspukne Kad moje prste Udome Usne tvoje. Po neko se još s mosta baci Kad i moja sena čezne za ivicama ambisa; I pohrle za njom na hiljade novih ćelija Koje nikada nisi ni dodirnuo. Po neka se još Silvija Plat Pita gde su joj udovi Kad tvoji kukovi Obgrle...
Kad fališ, nije to onako, kako bilo ko drugi nedostaje. I duhovno, i mentalno se uranjam u procep, koji si za sobom, u meni ostavio. Pa hodam, sa rupom u grudima. Imam utisak, da je toliko velika, da kroz nju, na ulici, gospodin iza mene, pozdravlja komšiju, koji mu ide u susret. Osećam, kako vetar duva kroz rebra, i suši mi pluća, steže...
Hej! Bok! Stojim pred tobom i gledam te kao da te vidim prvi put. Tko sam ja? Što sam, znaš li? Ne budi zbunjena. Ne znam ni ja, vješto si me okrenula oko moje osi i sve dok se smijem ne moram znati na kojem tlu stojim. Što sam...
Razuzdana neobuzdana zanosna i neuhvatljiva Gertruda beše od mene starija dobrih dvadeset i kusur godina. U kasnim četrdesetim još uvek izgleda očuvano i čvrsto bez tragova onih odvratnih linija koje nazivamo borama. U osmehu krije želju za slobodom za istraživanjem za razonodom ukradenom i čini mi se nepravedno otuđenom. Osećam da me posmatra tajno i da se, u njenim slabinama grudima leđima i ramenima budi nezadrživa i neopisiva želja za istraživanjem mojih skrivenih kvaliteta. Primetio sam da Gertrudi muško društvo prija. Iz njenih očiju nekakva ludačka požuda izbija čim se nađe u kavezu okružena muškim, nabujalim telima. Gertruda često traži spas i utehu u zagrljaju nekog mladića nepoznatog koji...
- Kako si? - okej sam. I ja ću uvek znati Da se iza tog lakrdijaškog ‘okej’ krije vrisak na ljude, na svet, na društvo, na nepravdu među zidinama grada, na trgovima, širokim i okićenim, koji svojim konfuznim bojama prikrivaju mrak u glavama ljudi, u domovima, na bulevarima koje svetle veštačkom svetlošću, čijim ulicama prolaze veštački...
Osećaš li miris hibiskusa Dženi? Sada ovom sobom on u duetu sa Prašinom retrospekcije Zadire u pukotine Tamo Gde si ostavila reči. Ja sam prost Dženi. Nikada nisam voleo akademike. Njihova shvatanja o Umetnosti Dekupaž tehnici Pesmama. Ta shvatanja su uglavnom ona u kojima Sam se ja gušio A mi se zajedno gubili u njima Dženi. Bez broda za spasavanje A znali...
Ti si moja mrtva ljubav. Neproživljena. Tvoje oči su - oči u kojima živi nebo. Tu pesmu koju si stavio u džep davno je zaboravljena. Broj sa papira davno nije u upotrebi. Zašto hodaš mojim putevima da sretneš me. Ni slučajno ne govori sa mnom. Zavolećeš me. Život nije film. Moje srce nije tvoj dom i nemaš prava da...
Bila je noć kakvu bi netko drugi mogao samo sanjati. Noć bez pijanog tumaranja glasnog pretvaranja noć francuza, jazza i stvaranja prava jedna noć koja bi zaslužila dočekati jutro...
Ljubomorna sam na tvoje prijatelje, drugare sa fudbala, žene sa kojima si bio, i one sa kojima ćeš biti. Na to što su tu kada se raduješ, onako neodoljivo dečije. Što kad si tužan, znaju kako plačeš. I kada si besan, koga psuješ. I na to što kad si potišten, ne znaju zbog čega brineš. Ni kada ćutiš, o kome...