Raštimovana glava ne da mi mira danima Smenjuju se noć i dan Ja još ostajem u krevetu i čekam da žice u mozgu pronadju štim. Raštimovana gitara jeca u futroli Čeka da je neko uzme, da zablista Ali se moje ruke tresu od nervoze I ne mogu da pronadju štim. Raštimovana sećanja skupljam...
Noću se jastuk vrti zbog istih stvari Kao i ujutro Kada te poslednja faza sna Zbaci sa trona Ostaješ u međuprostoru Razmišljaš šta si video U tom poslednjem snu Trudiš se da govoriš ozbiljno O pojmovima koji za ostale Ne postoje Ali ti pojmovi njemu vire iz džepova Ti viriš iz podočnjaka Odupireš se svakom osećaju Sve dok...
Nikad mi tebe neće izbrisati! Zaklinjem se vjetru Na tvojoj terasi, I jednoj slomljenoj Palmi pod prozorom Koja je čula neizgovoreno I slomila se Pred nepoznatim, K'o ja pred tišinom, K'o granice pred nama. Nikad, Jer ti si oduvijek tu Satima, Godinama, Vijekovima, Vječnostima čekam, Na moje nenadano, Na moje dosanjano, Na sliku mojih pjesama, Na muzej mog šarenila. Nikad mi tebe neće obrisati Jer ti...
Želim toplu odeću pred decembar. Par dodira devojke koja mi znači. Kišu. Udaljenu na nebu povetarcem Udarenu. Želim mir. Ako ikada prođeš mojom ulicom Pljuni poštanski broj Ispred moje kuće dovedi strance Imajte orgije A ja ću pokušati da patim. Mir je daleko iza mojih leđa. Kada sam sediš shvatiš univerzum. Zvezde su sijalice iz viceva "Koliko je potrebno...
Novembra, nekog, neke godine srešćemo se slučajno na ulici u našem gradu. Nismo dugu prolazili tu, ni ti, a ni ja. Prošlo je 10-ak godina ako se ne varam? Neka više kažeš? Možda je, ne znam. Hajde da sednemo, Marina - reći ću ti. Kako si,...
Gledajuć' nebesa, pomislim kako je gust i predubok mrak kako nema kraja ništavilu i kako mrtvo asteroid pluta a čovjek čeka k'o glineni golub zarobljen na mokrom komadiću zemlje. Ne pomislim, na primjer kako beskonačno daleko gore vatrene zvijezde i njihovo svjetlo kao nježno milovanje pada na kožu i oči, niti se sjetim kako igra kosa polarne svjetlosti nad ledeno hladnim bijelim tepihom Skandinavije. Ne brojim sazvježđa ni prstene Saturna ali...
O tvom imenu, se ne pišu pesme. Jer je ono poezija, samo za sebe. O tebi ne govorim, onako, kako o drugima, to pokušavam. Jer tebi, sve pred tobom, mogu da izgovorim. Ti nisi neko, zbog koga, sebe ne razumem. Ali ni tebe, ne moram sebi da objašnjavam. Ti si takav, kakav zaista jesi, i tu ništa nije upitno. Ne idealizujem te, jer si mi realan, sasvim...
Ukoliko biste posmatrali Ratomirov anfas, opazili biste brazdu nespokoja u prostoru između žbunastih obrva. Beše jezivo duboka i činilo se da skriva obilje tajni čija težina ne treba biti poverena običnom smrtniku, poput njega. Prizor, prethodno opisan, može se smestiti u nekoliko minuta potrebnih da...
Čujem sebe kako teško dišem izvan svog tijela u tvome uzdišem za tvojim uzdasima komponujem tvoje dahove pretvaram ih u mračne rapsodije. Osjetim tvoje prste kako zapinju na mojim usnama. Gurni mi prste u usta i ja ću progutati svoju slatku iluziju. Stegni me oko vrata ali udavi me čežnjom. Zubima mi načni meso i pusti da trune. Osveti...
Uzmeš hromiran pištolj, Staviš cev u usta, Setiš se psa. Bacaš pucu. Hajmo ponovo. Uzmeš hromiran pištolj, Progutaš dve pilule, Zaliješ viskijem, Staviš cev u usta. Pripišalo ti se. Bacaš pucu. I tama ti se smanjuje u očima. Imaš mali svet na oba dlana. Ali kada ubiješ sebe znaj Da će neke isto tamne oči, Zasvetleti negde. Upucaj se vremenom. Samo ne...