Pustila sam April Rain. I videla nas kraj Sunčanog keja. Skriveni pod korom drveta. Delimo poslednji gutljaj vode i smejemo se. Govoriš da voliš moj osmeh i skanjaš mi pramen kose iza uha. Tvoji prsti u mojoj kosi kao da iscrtavaju bezgraničnu mapu sveta. Ispisujem...
Dragi, ti si flaster. Jesi, ti si ono što se stavi na srce kada se iz njega izvuče nož. Ono što zaustavi krv koja kao nabujala rijeka teče i nosi sa sobom sva lijepa sjećanja. Ti si neko ko može narediti trombocitima da sagrade branu i zatvore sve prolaze. Onaj koji me štiti od infekcije i što mi pomaže...
Osloboditi Bagdad u mome srcu, Osloboditi grad sa krova zgrade, Osloboditi srce u Bagdadu I jednu oronulu zgradu podići od krova. Tu sam ostao sam, Bez snova, Odatle ti se javljam u zastavama izbledelim, Belim; Predao sam samo noći jutro, Odvažno umeo da zacelim jedino pogled. Osloboditi Bagdad u mome srcu, U mome srcu osloboditi Bagdad, Horizont...
Sa zadovoljstvom vas pozivamo da u utorak 11. juna 2019. u UK Vuk Stefanović Karadžić (Bul. Kralja Aleksandra 77a) pogledate predstavu ,,Mamu mu je*em, ko je prvi počeo?''. Predstava počinje u 20h a ulaz je slobodan. Dejan Dukovski, savremeni makedonski dramski pisac, za vreme raspada Jugoslavije...
Noćas bih malo muzike, rasula kroz sobu. I mnogo tvojih dodira, pustila niz kožu. Od korena vrata, niz leđa, do vrhova stopala. Dopustila, da prstima, pišeš poeziju na mojoj koži. Ćutala. I upijala, svaku neizgovorenu reč. Koja ti se iz jagodica, rasula. Disala. Na tvojim grudima, u nebo zagledana. I užarenu cigaretu, među prstima. Pokušavala da sjedinim sa zvezdama. Ili da njom, sedefasti mesec, purpurnom bojom usana, obojim. I tek ponekad, izdahnula...
Muškarci koje sam želela nisu nosili krstove oko vrata već ogrlice sa maskom bili su bez blagoslova i nisu se bojali Boga a ni ljudi već samo toga da će propustiti nešto Muškarci koje sam imala nisu dozvoljavali da budu nečiji već samo jednu mrvicu moji bežali su od vezivanja kao što se beži od zla Muškarci koje sam volela ili bar pokušavala da ne zavolim toliko prezirali su...
Not a day goes by Without me thinking of you I mention you in my prayers, too Because I care for your broken soul I fear that you'll stay forever alone That you won't let anyone close And that the great void inside Is going to swallow everything you are I fear they...
Pretrčat ću godine kao Forrest Gump ako me budeš u starosti čekao na drvenom trijemu trošne kuće Pristajem da budem sijeda starica sa crvenim ružem na usnama i borama presušenim koritima rijeka na licu u čijim tokovima je ispričana po jedna priča Hoću da pogledom vratimo vrijeme i budemo ono dvoje koji su se nezrelo...
Moj stari pod zemljom Rešava ukrštene reči, Otvara geografske karte, Bajke ruske prepričava, Moj stari pod zemljom Zagovara crve. Moj stari odlazi od kuće I ne zna kako više Neće da se vrati, Pola je pet, Ker ga za nogavicu Nazad vuče, U dvorištu ostalo je Jedino još to žuto kuče. Moj stari pod zemljom Pod kapom svojom leži, U odelu...
Za divne mlade ljude koji stoje iza BuFONerije, „malog mesto za kulturu“, saznali smo putem Instagrama. Vrlo brzo smo uvideli da kulturni kutak koji grade godinima, nije mali - jer neprestano raste zahvaljujući entuzijazmu i srcima ovih kulturnih ljudi. Ukoliko već niste, ovo je prilika da ih...