Svi tvoji mladeži su vodili u beskraj. A ja sam povodljiva. Verujem putokazima, i kada put ne vodi nigde. Pa tako, hodajući za tobom, nisam stigla do tebe. Na onom prvom sam zajedno sa prstima, skliznula u nedra. Jer jedino tu sam, da se ogolim, smela. Na drugom, onom širokom belegu, pod rebrima, sam ti pripala cela. A na trećem, nespretno pala, i iskliznula iz šaka. Pa sada...
Ja ću u bijeloj haljini bosa sa lančićem oko noge voljeti ljeto, mirisati na morsku sol i mamiti uzdahe mornara. Napisat ću pjesmu o nekome koga ću čekati i ko će jednom zaista doći. Biću sretna jer ću u ogledalu, naga i preplanula, vidjeti kako mi...
Ti si umro jednog utorka, Nestao si bez traga i glasa. I evo te već mesecima Ležiš mrtav na četu; Javio se poslednji put Dvadesetpetog, U junu mesecu. Ti su umro u rečenici “Laka noć i tebi”. I poljubac što ispušta srce. Ti si umro; I kao i za svakog voljenog, Meni se, ožalošćenoj, čini Kao da je...
Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...
Imam dva psa. Tri mačke. Jednu kornjaču. Veliku verandu. I na njoj ogromnu ljuljašku. Imam podšišanu travu. Bazen. Veliko dvorište. Prostrano potkrovlje. Garažu. Prepunu alata. I vrata, kroz koja ne ulaziš. Imam porcelanske tanjire, iz kojih ne jedeš. Kristalne čaše, iz kojih ne piješ. Staru rakiju iz podruma, kojom ne nazdravljamo. Imam još malo zagrljaja, što je za tobom ostalo. Tvoju garderobu u ormarima. Boju glasa, koju nisam još...
U čijem ste me džepu našli Кad se jutro rađalo Iznad vrhova Romanije, Da bi poljubilo moje usne Dok me ne probudi prvi zrak? Jeste li znali toga časa Кoliko su glasne moje glasne žice, Кako ne vezujem kosu, Jer osjećam da sam s njom I ja vezana? Moji su me preci Još u prvom vijeku Do...
Svi terminali ovog sveta da se ujedine, ne bi bili dovoljni da se vrati onaj jedan sa rukom u ruci i nogama na koferima. Letiš li još uvek? Voliš li na terminalima širom sveta? Verujem, sad više ne moraš da jurcaš, znaš sve šifre letova. Ne moraš...
Zvuk violine jedrenjak i more ti i ja bosi na palubi u sanjivom zagrljaju nasukani daleko od ljudi pred samo cvetanje pustinje Atakame gde praviš papirne brodove dok ja sanjam drvene jarbole i tvoje ruke na kormilu. Jedro nosi miris arganovog ulja, dok tvoji prsti mirišu na Pustinjski cvet. Pijemo čaj od mente, u vrtu Menara. Živimo najlepše zalaske Sunca. Palme i...
Nomadi mi se, u dušu uselili. I gde god da sam, nisam. Idem dalje, a ni blizu ne stižem. Kad krenem, ja stanem. Da za sobom idem, ne prestajem. Tamo nisam. Ovde sam sada. Sutra ako odem, biću i tada. Krenem, pa zastanem. Trčim, i naprečac prestanem. Zadihana, prodišem. Da stojim, ne mogu više. Tu sam, a nisam. Tamo jesam. Ne znam više gde sam. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
Možda je potrebno još ovoliko života pa da mi se krvavih ruku pojaviš pred vratima. Da izboranog lica, i mršavih krvavih podlaktica kažeš kako si konačno slobodan. Da si smogao hrabrosti i usmrtio ponos, svog tamničara. Da si mu na spavanju uzeo ključeve i nožem...