06 jun Pripajanja

Noćas bih malo muzike,
rasula kroz sobu.
I mnogo tvojih dodira,
pustila niz kožu.
Od korena vrata,
niz leđa,
do vrhova stopala.
Dopustila,
da prstima,
pišeš poeziju na mojoj koži.
Ćutala.
I upijala,
svaku neizgovorenu reč.
Koja ti se iz jagodica,
rasula.
Disala.
Na tvojim grudima,
u nebo zagledana.
I užarenu cigaretu,
među prstima.
Pokušavala da sjedinim
sa zvezdama.
Ili da njom,
sedefasti mesec,
purpurnom bojom usana,
obojim.
I tek ponekad,
izdahnula gusti beli dim,
preko usana.
Da prekinem melodiju,
kojom nam se koža vlažna,
sa posteljinom pripaja.
Nasumično pucketanje zglobova,
u jedan ritam,
bih uskladila.
Da ne odstupimo,
od tona,
spajanja i razdvajanja.
Jutarnje svetlosti,
iz ovog mraka.

Autorka: Dragana Marković

Fotografija: Dragana Marković