Sećam se samo da je tog petka temperatura topila asfalt i da sam gradski bus čekala duže nego obično. Negde između beznadežnog pokušaja da se rashladim mlatarajući skriptom (za šta drugo skripte služe?) i sulude ideje da ipak krenem peške, pa kud puklo da puklo,...
Vikendi umeju da budu opasni. Suočavanje sa sobom. Vremenom. Usamljenost. Samoća. Dodaj tome kišu Pravi pesnički, dilandogovski, noar kliše. Protok vremena. Starenje nas. Eto, tebe poznajem sedamnaest ili osamnaest godina Još od mladih izviđača A tebe jedanaest godina. Bio sam tu kada ti se u glavi začela ideja o bendu Nakon novogodišnjeg dočeka Tada sam te i upoznao. Bio sam...
Ima jedan dečak. Nikada nije preterano voleo školu. Stalno je jurio njenim hodnicima, saplitao devojčice i ispadao iz vrste ispred učionice. Učiteljica ga je najviše opominjala od svih. Kako je vreme prolazilo, taj dečak je rastao. Nimalo nije postajao manje Indijanac prema devojčicama. Ostao je večiti...
- Djed mi je pričao kako na ovom mjestu nema žive duše već neko vrijeme. Tamo iza stijene, nekih par sati hoda od vikendice, ima samo neka senilna baba. Drži par ovaca i od toga živi. - To može biti samo baba Mira, prijatna ženica. Ostala...
Osećao sam se kao da idem na neko egzotično putovanje. U najmanju ruku na Tajland. Uhvatila me neka drhtavica, napetost, neizdrž, ali to sigurno tako izgleda kada moraš da odeš kod državnog zubara. Jebiga, para za privatnog nisam imao, a iz usta je počelo da...
Život žene obično obilježi broj ljubavnika, broj nesretnih ljubavi i broj kupljenih cipela. Ja imam neobičnu potrebu da brojim muške prijatelje. Svaku ljubavnu priču u mom životu uvijek je slušao jedan poseban muškarac. Kako se završavala priča tako je nestajalo i muškarca koji je slušao....
Pričao je o opijatima A ja sam bila opijena Njegovim rečima Rekao je Da nije iz ovog vremena A ja sam svoje Htela da poklonim Njemu Na rastanku je rekao Da ćemo se videti A ja sam se pitala Koliko njih je sa istim rečima Otišlo od mene Pisao mi je O želji da me poljubi A ja sam tugovala Jer...
Jutros smo zaboravili sve osim doručka Prskanih jabuka, vilinog konjica i lavande Nekih ruku nežnih, za nas posle gladi Za druge, nakon ispijanja prezira Koji je ništa manje nego kiša Jednog trena koji je umro po rođenju. Citiramo Rilkea, razmazanog ruža Mi oduvek pusti, ulice oduvek natopljene Prekrečeni grafiti malih sanjara Bestidno uvučeni u...
Rekao je Da sam jako lepa I da se pita zašto sam sama I pitao je Zašto mi je poslednja veza propala Pričala sam mu O bivšem sa kojim nisam išla U muzeje, galerije i na večere I da nisam Osoba za veze Rekao je Da je to tužno Jer bi on svuda sa mnom I govorio je Da...
Volim miris malih gradova. Neravnine njihovih ulica. Korake meštana koji ne žure. Uzbuđuju me proleća u njima i letnji pljuskovi koji pripijaju haljine. Vetrovi koji se provlače kroz dekoltee meštanki prirodnih grudi. Čekam poručeni espreso. Kafa se ovde sporije hladi i duže pije. Kazaljke su...