14 jul Padina

Volim miris malih gradova. Neravnine njihovih ulica. Korake meštana koji ne žure. Uzbuđuju me proleća u njima i letnji pljuskovi koji pripijaju haljine. Vetrovi koji se provlače kroz dekoltee meštanki prirodnih grudi. Čekam poručeni espreso. Kafa se ovde sporije hladi i duže pije. Kazaljke su melanholične i pospane. Dobro poznati konobar neobavezno spušta pikslu. Ovde se ne puši od nervoze, već iz meraka. Priča mi o propuštenim događajima za vreme mog odsustva. Nije ih mnogo.

 – Sve ti je isto – kaže.

 To isto mi uvek iznova pokreće lavinu u stomaku. Ne bih dao to isto za stotinu različitog iz velikog grada.

– Svi odoše – promrlja.

 Odjednom postaje okrutni sudija a ja na optuženičkoj stolici. Predstavljam sve one koji su pobegli. Gde? Ka velikim hladnim bulevarima, dolaznim peronima, sivim soliterima. Vadim se na kapitalizam. Na ambicije. Na mesto koje me ne drži a kome se uvek rado vraćam. Oprašta ovaj sudija sve. Kazna mu je dobro ohlađeno pivo koje vadi iz frižidera koji ostavih pre deset godina. Uzdravlje! Nista bolje od hladnog piva i toplog srca. Gledam dobro poznate prolaznike sa ponekom borom i malo belila u kosi. Gledam i sebe kako kao nestašni dečak trčim niz ulicu jureći nekoj gospođi u zagrljaj. Prepoznajem majku koja iz torbe vadi najnoviji broj Politikinog zabavnika.

– Još po jedno- prekinu film drug konobar.

 Devojčica sa plavim očima nas istraživački posmatra. Stavlja nam cveće na sto. Tri maslačka. Čujem ženski glas koji joj govori da ne smeta. Baš kada sam hteo da izustim da nema nikakvih problema, iste samo veće oči mi presekoše kurtoaziju. Muk. Prepoznah osmeh. Drhtave usne. Iste kao kada sam čekao voz za veliki grad. Čekao sam još suzu da poverujem u deža vi.

– Liči na tebe-nekako odledih zamrznute poglede.

– Kažu tako… Ovde si? – upita.

– Na kratko-rekoh.

 Kako sve što te je nekada činilo srećnim sada stane u jedan kratki dijalog. Dečije ruke uzeše maslačak i  uhvatiše najlepšu ruku na svetu. Još jedan dugi pogled i…

– Javi se kada budeš na duže.

Pomislih, ako ikada budem bio spreman na večnost, pozvaću tebe.

Ulične svetiljke se počeše paliti. Moj saborac u pivu ponovi dobro poznatu pesmu i zazveketa flašama. Još jedna tura i još jedan izgubljeni pogled u polju maslačaka.

Autor: Rade Aničić

Fotografija: tumblr.com