21 jul Zatvori oči i reci aaaaa…

Osećao sam se kao da idem na neko egzotično putovanje. U najmanju ruku na Tajland. Uhvatila me neka drhtavica, napetost, neizdrž, ali to sigurno tako izgleda kada moraš da odeš kod državnog zubara. Jebiga, para za privatnog nisam imao, a iz usta je počelo da bazdi na nešto što ni alkohol nije mogao da neutrališe. Sa neoverenom zdravstvenom knjižicom i preporukom baba sere, čekao sam red ispred ordinacije. Do mene je sedela neka brkata žena koja je čitala žutu štampu, a prekoputa lik u radničkom kombinezonu prljav kao da su ga iz mešalice izvukli. Nakon par minuta, iz ordinacije se začuo krik. Zatim se čulo kako je nešto puklo, kao pijani majstor kada se sulja niz krov, a meni je debelo crevo zaigralo i nagovestilo kako bi sadržaj stomaka mogao napolje direktno u gaće. Brkata nije ni trepnula. Šljaker se nasmejao i glasno rekao – „Pička!“. Kroz 10 minuta, iz ordinacije je izašao neki tip sa bolnom grimasom na licu i odgegao se niz hodnik kao da su mu u najmanju ruku popravljali kuk a ne zub.

– Ajmo sledeći, ko je na redu? – sestra je gledala u spisak – Vukomanović, uđite.

– A ja!? Kada ću ja sve vam jebem! – dreknuo je šljaker – Čekam ovde od sabajle, cela smena će da mi prođe!

– Polako gospodine, gospodin ima zakazano – sestra je pokušavala da ga smiri.

– Ma boli me kurac i za tebe i za njegovo zakazano!

Uplašio sam se jer zadnji put kada me je neko nazvao gospodinom, a bilo je to u muriji, popio sam pendrek u glavu i čizmu u bubrege.

– Jebo vam ja mater da vam jebem mater, sam ću da ga izvadim keserom!

Brkata je nastavila da čita žutu štampu i cokće na vest kako je poznati folk pevač ofarbao kosu u plavo.

– Izvolite – pokazala je sestra rukom.

– Ovaj…hvala.

Zavalio sam se u stolicu i pogledao u šolju za odvod. Krv prethodnika je i dalje bila zalepljena.

– Ah, izvinite – rekao je doktor – Voda nam čas radi čas ne radi, ali ne obraćajte pažnju. Dakle, šta je u pitanju?

Objasnio sam mu sve o smradu i povremenom bolu.

– U redu, da vidimo.

Razjapio sam vilicu kao lav u sezoni parenja.

– Aha. Dobro, moraćemo da vadimo.

– A?

– Kvar je veliki, ne isplati se popravka.

– Tek tako?

– Šta ćete, život je to. Samo da vam odmah kažem, nemamo anesteziju. Nestalo.

  Mislim, ako vi imate novca, ja mogu da pošaljem sestru do apoteke prekoputa. Vlasnik je moj šurak, daće vam popust…

– …Jel imaš rakije, doktore?

– Ovaj…da…prava domaća…iz mog sela.

– Odlično. Daj rakiju. I sipaj sebi obavezno.

– Ne pijem dok radim.

– Popi’ zbog mene, da ti se ruka opusti.

Posle moje brzinske pete, a doktorove treće, rešili smo da počnemo. Stegao sam stolicu i zinuo. Klješta su sevnula, krv poskočila kao gejzir, sestra prebledela, a doktor bacio peglu u odvod.

– Samo sam ga rasklatio – rekao je dok je mantilom brisao usta.

– Rakije doktore, još rakije.

Popili smo još po jednu, ispušili po pljugu, prokomentarisali sestrino dupe dok je na trenutak izašla napolje, i nastavili.

Gotovo je bilo da se userem kada je zub uz krik ranjenog babuna konačno izleteo napolje. Sestra se ovog puta onesvestila, doktor ponovo bljucnuo, a ja zatražio još rakije.

– Čestitam – rekao je doktor i pružio mi ruku kao da sam dobio prinovu – Sačekajte samo u hodniku da se sestra osvesti i popuni vam karton.

Utrnuo od bolova seo sam na klupu dok je brkata kretala unutra.

– Hoće li me boleti? – pitala je.

– Naravno… Više nego porođaj.

Zaplakala je. Nakon 10 minuta izašao je doktor.

– Ovaj…

– Šta doktore?

– Ne znam kako da vam kažem…ali izgleda da sam vam izvadio pogrešan zub.

– Pa jel izgleda ili jesi!?

– Jesam…

Razmišljao sam da li da skočim i zadavim ga, ili da potražim šljakera od malopre na nekoj građevini da mi ga izvadi keserom.

– Ali čim završim sa ovom pacijentkinjom mogu da vam izvadim pravi… – nastavio je doktor –  Uh što imam rakije…prava domaća…iz mog sela…

Autor: Vojislav Vukomanović

Fotografija: tumblr.com