Danas, ali samo danas, siguran sam da smrt ne miriše na pokošenu travu već zaudara na mleveno meso. Već neko vreme pušim jako loš duvan koji kupujem tudjim novcem. Tri godine živim pored sredovečnog bračnog para koji svake večeri jedno drugom preti nožem i odlaskom. Prošle godine umrla mi je majka od raka pluća uzrokovanog odustajanjem od života. Pre nekoliko dana detetu iz moje ulice kamenom su umalo iskopali oko. Nema prostora za...
Suton je mirisao na odlaske. One bliske. Na rastajanja sa sobom. Sa svojim iluzijama. Opraštanja od ideala. Neostvarljivih planova. Na prepuštanja. Neosvojive i nedodirive fantazije. Mirisao je na oblake, obojene suncem. Na rastanke. Pozdravljanja i zaboravljanja. Neke daleke ambicije. Bio je hladan i vreo. Dovoljno da zagolica uspomene. Suviše bučan, da se mirno raspe po tišini. Bio je nekako svoj. Veličanstven. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
Došao sam jer je dolazak bio neizbežan. Prirodniji od jutarnjeg odlaska u toalet. Prtljag nisam poneo, ne treba mnogo vremena kosi da se osunča na mesečini, da od vlasi napravi plimu i oseku kakvu mogu samo noću da prizovem, kada je san apstrakcija, a depresija...
Nekada se desi - Svestan si Nalaziš se u krugovima. Sami Veneovi dijagrami, Preseci jata ljudi Zaboravljenih unija, Letećih godina. Koreni i grane U dimu ubijenog vremena Koje na kraju i nas same Neumoljivo prebacuju. Na putu za četvrtak, Pratiš obuvene kazaljke Na grotesknoj raskrsnici. Kraj je Tvoja početna stranica. Autorka: Petra Vidaković Cvetković Fotografija: favim.com ...
Snažno zvono prenulo je Petra iz dubokih misli. Dečak nije ni shvatio da je još jedan čas bio završen. Misli su mu se stalno vraćale ka sinoćnom snu. U tom snu Petar i njegov godinu dana stariji brat Ivan koračaju šumskom stazom i stalno...
Više od sedam, a manje od dvadeset i jednog dana. Dovoljno da nastane svet, a premalo da se usvoji navika… Nije da sam brojala, samo znam šta mi nedostaje više od svega, otkako se dobrovoljno odvikavamo jedno od drugog. Ni razgovori, ni zagrljaj, ni zajednički smeh,...
Negde kao da je ostao deo tebe Kao da bode, grebe, traži Traži, pažnju, hoće još A ja, ja, ja patim Plačem, sanjam. Opet bih u ona beskrajna polja U one tople vode U ona srećna jutra Opet bih tamo gde smo bili sami, Negde daleko, gde su se naše usne topile Gde su se...
Je li pravedno biti sam pod zvijezdama usamljen kao jedino drvo u pustinji koje žudi za prisustvom drugog drveta očajan kao brodolomnik na pustom ostrvu koji žudi da ugleda kakav brod koji će ga spasti tužan kao čovjek na samrti koji osjeća da mu svijet odjednom okreće leđa Je li pravedno nikad ne naći drugi par očiju crnih, zelenih, plavih koje tražimo u pogledu svih onih koji...
Ako je priča sve što ostaje od nas, voleću je. Sakriti među prstima, i u ponekom osmehu. Onom koji je znao, da kraj postoji. I da je lakše, voleti ga. Bez reči. Uz poneki pogled. I mir tela. U tišini, toplih obraza. Na kiši. Uz...
Imam jako modernu pidžamu. Šestogodišnjoj meni bi se jako svidela. Dvadesettrogodišnjoj meni se sviđa još više. Nisam izašla iz nje cele subote. Iako mi je Rundek celog prepodneva vikao u uvo "Izađi i bori se!". Danas nisam Šejn. Danas sam jedan mali, čupavi, debeli morž....