Nikotinski flaster na naličju srca Ona je nikotinski flaster Nakon Havane. Nema pojma ko je Monte Kristo i Zašto vrijedi umrijeti od raka pluća Za samo par dimova otrova. Želi pričati o vječnosti Dirigent mog ludila. Ona bi svitanje u čije se niti Uvukla suština postojanja Mjesečine. I kao da čeka, kunem se Kao da vjeruje da...
Kad šetam sama, kad nema nigde nikog, misli me pobede, pa umesto da oblikujem ja njih počnu da oblikuju one mene, u oblike koje si voleo. Sklone mi pramenove s lica, pomiluju obraze, pa šapnu ono tvoje - Pusti to, blesava glavo. I ja pustim sve, osim tebe. Dok šetam, tako, misli me opkole, pa krenu da poskakuju u...
"Čikam te da zadržiš dim u plućima duže od mene." "Pobogu, čoveče, kako posle da se vratim kući." "E, ipak sam ja kapacitet" "Ne, brate, ti samo ne umeš da veruješ u nešto ili u nekog, zato te baš briga šta će tvoji reći." Neosvetljen park, jedan od onih...
Nekad mi je govorila da me voli više nego ja nju. Jednog dana mi je rekla da ništa prema meni ne osjeća! Ja sam joj rekao da ću je čekati da me zavoli… I otišao bih daleko na "kraj svijeta"… Zamonašen, skrio se u tamni manastir. Ogrnut dugim bijelim odorama putovao bih i plesao sa...
Da jednoga dana imaš stan sa terasom - jedna je od rođendanskih želja, na papirićima u obliku srca, na ormaru. Ljudi znaju da oduvek pričam o terasi, koju nikada nisam imala. Kažu, pa šta, al imaš dvorište. Kažem pa šta, al terasa je terasa. Hoću...
Dovoljno daleko da nedostaješ čak i onima koji ti nikad nisu izgovorili ime otišla si iz ovog grada koji pjesnicima nema više ništa da ponudi. Bila si refren koji su zviždali konobari u kafanama u kojim sam te zaboravljao, bila si strofa u jednom drugom gradu u biblioteci filozofskog fakulteta na kojem nikad nisam diplomirao...
Dragi ljudi, Sa ogromnim zadovoljstom želimo da vas pozovemo na otvaranje konceptualne izložbe pod nazivom "Rasplitanje". Rasplitanje je počelo u februaru ove godine uz pivo, dobru muziku i priču dvoje neafirmisanih mladih umetnika. Sve posle toga je zapisano na beloj karton peni. Tamara Naumović je deo crnoovčastog stada...
Uspavljujući tvoje ruke mislio sam o snovima Nisu li meki i daleki oblaci koji grle Zemlju Udišući sve čari tvoje kose mislio sam o sumraku i poslednjem Sunčevom zraku kojem se bezbrižno prepuštam Slušajući tvoje reči mislio sam o muzici Simfonija univerzuma govori moje ime a ja je ne mogu odsvirati Gledajući tvoje oči mislio sam o poeziji koju...
Odmah sam shvatila. Drugačiji si. Smeješ se iskreno. Duhovit si. Slušaš pravu muziku. Skroman si. Ne skrećeš pogled. To više liči na mene. Da se pravim da me ne zanimaš. Zanemari. Ne znaš da sam ja već sve zamislila u svojoj blesavoj glavi. Gde ćemo sutra na kafu. Prekosutra u bioskop. Možemo i na put oko sveta. Šta god želiš. Kada bi samo...
April, 2018. Dva drvena štapića su pridržavali punđu da se ne raspadne. Tehniku je poslednjih godina sasvim usavršila. Kosu bi pridigla, pa zatim uvila u rep, onda oko korena repa, jedan stapić kroz levu stranu punđe, pa ispod, jedan kroz desnu ili kroz sredinu kada želi...