05 maj Lep rukopis

Danas, ali samo danas,

siguran sam da smrt

ne miriše

na pokošenu travu

već zaudara

na mleveno meso.

Već neko vreme

pušim

jako loš duvan

koji kupujem

tudjim novcem.

Tri godine živim

pored

sredovečnog

bračnog para

koji svake večeri

jedno drugom preti

nožem i odlaskom.

Prošle godine

umrla mi je majka

od raka pluća

uzrokovanog

odustajanjem od života.

Pre nekoliko dana

detetu iz moje ulice

kamenom su

umalo iskopali oko.

Nema prostora

za metaforu

izmedju dva čoveka,

nema magije

u svom tom očaju,

naprosto

takvi smo, kakvi smo,

lepo obučene životinje.

Stah koji uzrokuje

bol

čiji povod ne znamo

neprocenjiv je,

kada prožme celo biće

svaki pozdrav iz pristojnosti,

svaka laž iz obzira,

čini se kao traćenje vremena.

U mojoj smrti

neće biti promisli,

prevelika sam kukavica

da se obesim,

suviše nadmen

da priznam bolest.

Poslednja pesma

koju budem

napisao

neće biti najbolja.

Biće prosto poslednja,

a već sutradan

ona kojoj bude upućena

poricaće da me je ikada znala.

Autor: Damjan A. Unčević

Fotografija: favim.com