– Samo kad bih mogla nakratko da zaustavim vreme. – Na jedno mesec dana? – Tol’ko. Sedi preko puta mene na fotelji. Nismo se videle skoro dva meseca. Ispijamo već drugu kafu, jer uz kafu razgovor najlepše teče. Imam osećaj kao da smo juče sedele isto tako,...
Većina ljudi ima sređen život Ja imam Neprospavane noći, Devojke koje svi imaju, Snove u procesu ostvarenja, Ubeđenje: živ sam poštujem bol i trudim se da shvatim tišinu. Spokoj dolazi u trenucima Napuštanja sveta Baš kada disanje Zna da prestane. Hladnije je ovih dana (Razlog više da ne napustim sobu) Promrzli beskućnici Željni su paljenja do pepela Čini se kao spas. Nedostaje...
Posveta je glasila: “Nemoj da postaneš zgodni, sredovečni advokat, sa propalim brakom, koji ispipava mlade pripravnice po kancelariji. Osećaj, jebem mu mater i usudi se da zavoliš. Inače će sve da ode u đavola.” Čekala sam ga na autobuskoj stanici. Mesto gde vilene svi susreti i...
Ana Balaban bila je religiozna žena. Nije bilo večeri da ode na počinak, a da prethodno ne izgovori molitvu. Anina najdraža unuka, odgajana u komunističkom duhu, izrugivala se toj njenoj navici: – Nema, baba, boga, nema! – Ima, ćeri, ima – odgovarala bi baba Ana...
Još pleše pod prozorom. Jelka je pre 12 godina imala dvojaku ličnost - terala da preplašen bežim u majčin krevet; grlila čekinjama kad me istera. Njene šišarke padale su po lobanji pred jutarnji polazak u vrtić. Melodija detinjstva ostvarena dodirima. Sada joj koren izrasta iz stopala. Plešemo...
Drage moje Ovčice, Verovatno ste pomislile da sam zaboravio na vas, ali - niste u pravu. Želeo sam da vas podsetim da praznici kalendarski možda prolaze, ali im ne smemo dozvoliti da sa sobom odnesu i dobro raspoloženje. Prilično sam dirnut pismima koja ste mi pisali...
Aplikacija na telefonu kaže da je napolju minus jedan stepen. Sedim na prozoru, među kolenima stiskam šolju čaja od mente, a među smrznutim prstima cigaretu. Decembar je, pada sneg. Noć je. Jedino ekran telefona svetli. I poruka koju ne želim da otvorim. Minus jedan, kaže aplikacija. Minus...
Danas je bez potrebe umrlo previše ljudi, u ratu, od izlečivih bolesti, abortusa ili usled nepažnje prilikom prelaska pešačkog i ja sam toga bolno svestan ali mi se sve to čini nebitno kada čekam autobus po hladnom danu. Jedino što uspeva da se probije kroz moju gustu bradu osim lošeg vremena je njeno obećanje da ćemo biti srećni...
Čekaću dok podne Na časovniku Ne popusti Zagrljaj; kada se klatno Raskuca, i Dođe mu kraj- i dalje čekaću. Kada se Probude Snovi I pojavi se nekakav Svijet, Za nas Sasvim novi, Gdje kiša Sa musavog Prozora Otpada - Ha!- pa čekaću. A ako se Čudom nekim Srce u glavu Izlije - Možda i nestaću. Autor: Mladen Đurić Fotografija: favim.com ...