14 jan Pušila je crveni Vinston 100’s

Danas je bez potrebe umrlo previše ljudi,

u ratu,

od izlečivih bolesti,

abortusa

ili usled nepažnje prilikom prelaska pešačkog

i ja sam toga bolno svestan

ali mi se sve to čini nebitno

kada čekam autobus

po hladnom danu.

Jedino što uspeva da se probije

kroz moju gustu bradu

osim lošeg vremena

je njeno obećanje

da ćemo biti srećni ako budemo

gledali u nebo samo po sunčanom danu

i zavejani sedamnaesti decembar

od pre par godina

na koji sam kupio nekim cigančićima da jedu

umesto njoj cigarete

i tako joj rekao zbogom

jer me slagala.

Obrijao bih se danas

u inat svim bradama sveta

jer ja volim

da mi hladan vetar

trne obraze

i kada mi od njega

bride zubi

zato što me to jedino

podseća da sam živ

u ovim mrtvim zimskim večerima.

Obrijao bih se danas

jer bi me tako

sigurno prepoznala

moja prva ljubav

dok stoji na svega

par koraka od mene

a ne samo gledala kroz prozor autobusa

u kojem nema šta da traži

nestrpljivo iščekivajući

povratak

u nečije zbunjene poglede.

Obrijao bih se danas

ali nemam para

za žilet

jer sam kupio cigarete.

Autor: Damjan A. Unčević

Fotografija: favim.com