NIJE KONSTANTIN SIMONOV.

29. novembra 2017.

Čekaj. Čekaj tu.

Sačekaj do kraja dana.

Zažmuri i čekaj jutro.

Nije važno zašto, ali čekaj.

 

Čekaj proleće.

A, ako već čekaš proleće,

Sačekaćeš jesen.

To voliš jesen.

 

Kada budu kiše padale,

Ti sačekaj malo u kući,

Pa onda idi, obuj čizme i oseti sve što možeš.

Ili pak, sačekaj sunce.

 

Kada grane sunce,

Nasmej se i čekaj toplo letnje veče.

Ti voliš taj miris,

Ti voliš crno nebo, mesec i zvezde.

 

I kad misliš da si predugo čekao,

Evo, već je Božić!

Kakav radostan dan!

Sačekaj, pogledaj u nebo, zahvali se Bogu.

 

Zaplači. Kao malo dete; dobro iskreno i čisto.

Isplači se kao nikada do sad.

A zatim – sačekaj neko vreme.

Čekaj blagoslov duše, čekaj mir. Čekaj osmeh.

 

Sada, kada znaš da čekaš,

Sačekaj smrt.

A nju kada dočekaš,

Biće ti drago što si uopšte čekao!

 

Autorka: Nina Pavlović

Fotografija: favim.com

cekaj.me.nina.blacksheep.rs