Čekaj. Čekaj tu. Sačekaj do kraja dana. Zažmuri i čekaj jutro. Nije važno zašto, ali čekaj.   Čekaj proleće. A, ako već čekaš proleće, Sačekaćeš jesen. To voliš jesen.   Kada budu kiše padale, Ti sačekaj malo u kući, Pa onda idi, obuj čizme i oseti sve što možeš. Ili pak, sačekaj sunce.   Kada grane sunce, Nasmej se i čekaj...

Leto je, a ja otkako sam se vratila osećam samo miris jeseni u vazduhu. Ulica kojom si me svake večeri vodio do kuće. Naša “romantična ulica” je tako pusta i čudna. Pusta bez tebe. Čudna jer su vetar, dosadna kiša, opalo kestenje raštimovali njenu lepotu. Potisnuli sjaj. Priznajem sve ovo sam...