Dođe mi da nas nemaDa nikada nismo biliNa putovanjimaNa fotografijamaU telefonima i albumimaDa na svaku tvoju reč Ja ostanem nemaI da otupe čulaNa miris tvog parfemaSa morskim notamaJer ne želim te višeU mojim snovima,Pričama i strofamaNe maštamo višeO obalama PalermaI sigurno više nikadaNećemo hodatiUlicama San...
Odlazim Poslednji put Nikada ti nisam bila Dovoljno blizu Da me zadržiš Ostajala sam Zbog sebe Jer prezirem Usamljenost Lagala sam Da volim tebe I tvoje priče Smejući se Neprestano Da sakrijem Sumnju Da ti nisi Onaj što najlepše Ume da zagrli Čije mi linije Na dlanovima Savršeno pristaju Očajnički Sakrila sam Nesigurnost U svakoj reči Osmehu i dodiru Opirala se strahu Da ti nikada nećeš Znati da razumeš Moje pesme I otkriti Da se u svakom...
Ne pitaj me Zašto ćutim Svoju nesreću Ni sa kim Neću da delim Ne pitaj me Zašto mi je Pogled prazan Jer priznaću ti Koliko tuge U njemu skrivam Ne pričaj mi O sreći Jer ne umem Da glumim Ne traži od mene Da ostanem Neću se promeniti Nestaću, kao i uvek Pronađi me U tuđem liku Rečima i osmehu I podeli svoju radost Sa nekim ko će...
Spasi me Samo još noćas Pusti neki stari film Ili pesmu Gledaj sa mnom Svetlost grada Kroz prozor I ćuti Potreban si mi Samo još noćas I neću ti više dosađivati Mada kažeš da nije tako I da voliš kada sam tu Kod tebe U stanu Na krovu U zagrljaju A meni samo još noćas Treba tvoja tišina Da me spasi od grada Čiju svetlost...
Sem tebe, niko nije uspeo da me uveri da mogu baš sve da ostvarim. Da putujem, učim, pevam. Da budem srećna što sam ja baš ja. Da postanem advokat ali ne i rđav čovek. Da ostanem sanjar i večito dete. Da se smejem, iako se ponekad osećam kao brod u boci. Da, volim. Da, verujem u sutra. I u uspeh. Da, rizikujemo. Odričemo se. Ali sve se...
Znaš li da ti ne verujem kada kažeš da me voliš I da sam već hiljadu puta čula iste reči Iskrenost je za ljude izgubila vrednost Znaš li da mi je krivo što sam ubeđena da život čini samo prolaznost I da ne očekujem ni od koga da me razuveri Znaš li da pred ovakvim svetom osećam prezir i strah, istovremeno Prezirem svaku izgovorenu laž i bojim se...
Sve što sam oduvek želela mogla bih da nabrajam na kilometarskim rolnama papira: Počevši od vinograda, negde u Bačkoj, kuće sa pogledom na Tirensko more, života daleko od gradske buke, neprestane tenzije i straha od budućnosti; Na tom spisku jedino bi nedostajali tvoje pesme i tvoj smeh, tvoje vešte ruke i tvoj zagrljaj i zamišljeni pogled u našim neizbežnim tišinama, tvoje cigare i...
Dovoljno blizu, sediš pored mene, da čujem kako dišeš i dovoljno blizu da vidim kako isparavaš. Ne, to nije zbog dima tvoje, već sedme, cigarete: Zaista se pretvaraš u oblak isparenja. Nestaješ. Još mogu da oslušnem tvoje udisaje i izdisaje, ali i oni ubrzo iščezavaju. Kako i ne bi, kada smo i mi sami prestali da postojimo negde oko 31. decembra, mada,...
Da li ti nedostajem kada ne razmišljaš ni o čemu A slike se same vraćaju iz nekih davno proživljenih vremena Da li ti nedostajem kada piješ prvu kafu, dok listaš novine iako znaš da te lažu Ili možda kada žuriš na voz Pa se i u toj brzini na tren zapitaš Gde sam se ja uputila tog jutra Ili...