15 jun Volim te van papira

Ljubav, ljubav, šta o ljubavi?! Dokle o ljubavi? Toliko je pisano o ljubavi. Ne mogu da pišem o ljubavi!

Ne, to ne znači da te ne volim… Samo se suprostavljam pisanju o tome. Držim se drugih emocija. Idem sigurnijom stazom… Ljubav ofarba svet u šarene boje, zacakli ti oči, stavi veliki osmeh. I ja treba tako blentava medju tmurni svet. Od ljubavi sijaš u mraku, kad voliš nisi sav svoj.

Naravno da tebe volim, zbog tebe sam blesava i florescentana. Ali samo kada sam sama, ili sa tobom. Samo tada dozvolim ljubavi da me ofarba i ukrasi. Škrto je skrivam od drugih ljudi, to je samo za naš svet. Kada sam medju svetom prekrijem se sivilom i prašinom, čisto da ne upiru prstom u mene, znaš da to ne volim.

Ne, neću ti pistati o ljubavi… Volim te van papira. Znam, ne veruješ mi, zeliš reči.

Da, možda se predomislim… Spavaj sada…

„Oči mi se sklapaju, glava mi pada…

 A tek je jedan…

Kasno je.

Jeste, spavaj.

Laku noć.

Laku noć…“

…

Bilo je kasno, za tebe. Meni, tada sve počinje. Sve se budi. Dok ti mirno spavaš, sanjaš nešto lepo sa blagim osmehom na licu. Ja ću biti u drugom delu sobe i traziti reči da opišem sve ovo što osećam. Što ne mogu da izgovorim. Do sada sam vrlo vešto osećaje pretvarala u priče, bajke, pesme… Ali noćas, noćas  ne. Naprežem se pred praznim papirom, i uzalud trošim olovku škrabajući ćoškove. Škrabam, nadajući se da će iz tih nejasnih linija izaći neka reč, neko slove. Da ću preko olovke, iskazati sve ono što ne umem da izgovorim na glas.

Reči zataje baš kada su mi najpotrebnije, ideje i inspiracija mi okrenu ledja u najkrivlji čas. Ko da neko zlo planiram… A ja, ja samo želim da te zadivim, da te pretvorim u reči, urežem u papir i zauvek čuvam za sebe. Škrto bih branila svako slovo, svaku reč. Umotala bih te u najlepšu priču, našu priču.

Izvini…

Al` noćas, ne umem da pišem… Ne umem da objasnim osećanja. Prepisujem, i od sebe i od drugih. Tražim nit da se ne izgubim. Tragam za tudjim rečima, slikama, trazim nas u drugim ljudima. Da ti pokažem, koliko smo srećni, koliko smo lepi, i koliko se volimo.

Možda, uz moje napisano „Dobro jutro“ tudju sliku, i reči poznatog pisca. Shvatiš koliko mi značiš, možda…

… a značiš mi…

Napisaću ti to, sve… Jednom… Nekada…

Ako nekada, negde pročiš ovo, nemoj da sumnjaš! Napisano je za tebe…

Eto, ipak sam se predomislia, samo što ti to nikada neću priznati… Pišem tebi o ljubavi, ja bolje od ovoga ne umem.

Autorka: Maja Jovišević

Fotografija: hellogiggles.com