Zvezde su mi
u rebra urezane.
I svaka je otisak tvog prsta,
koji je ovlaš prelazio,
preko moje gole kože.
U strasti su dogorevale,
i stvarale paru,
od čestica vlage.
Gušću,
od mlazeva dima cigareta,
kroz zgrčeno grlo.
Izgrebano uzdasima
i izdasima neutoljive gladi.
I bole i blješte,
više od svih onih,
urezanih linija,
samoukih tatoo majstora.
Čije igle su puštale krv,
iz nabreklih kapilara.
Ne bih li te ispustila,
da iscuriš iz mene.
Ali si se
u svakoj krasti zadržao,
da me svakim dodirom,
opominješ,
da si tu.
Da pečeš, grebeš i boliš.
A ja bih samo da te volim.
I opet bih rukama
samoukih tatoo majstora.
Poverila,
da te u kožu trajno urežu.
Jer u duši si mi trajniji,
od trajnosti mog tela.