Postaću voda. Postaću bistra voda I u njoj će se ogledati, A neće me vidjeti. Bježim im. Mijenjam se. Prestajem biti žena, Postajem pjesma, Tvoj jutarnji budilnik I miris jutra na neopeglanom čaršavu. Pretopiću se u sve što ne razumiju Jer nisu razumjeli moju vazu sa mimozama I neće razumjeti Кako život može biti Tirkizne boje, Кako život uopšte može...
Samo drhtaji usnulog oka Znaju kako se čita Jedan poljubac. Ja svojoj Poeziji nisam rekao Da njeni poljupci govore jezikom Koji je bez doma Pod vidljivim svodom. U svetu koji se izliva Iz mojih očiju, Pod nebom nekih drugačijih oblaka, Gde nerođena srca Traže svoju krv, A neraspukle misli Svoju ljušturu limfe i kostiju, Koju će naseliti strepnjom - Ja...
Sinoć sam čitao Dilana Doga. Nisam mogao da zaspim. Neki strah je kolao mojim telom, od nogu ka glavi, zalazio u slepe, i zapušene krvne sudove prepune ožiljaka. Nakon svih ovih godina, malo toga se promenilo. Ista soba, zidovi, ista literatura u rukama. I strah...
Čujem sebe kako teško dišem izvan svog tijela u tvome uzdišem za tvojim uzdasima komponujem tvoje dahove pretvaram ih u mračne rapsodije. Osjetim tvoje prste kako zapinju na mojim usnama. Gurni mi prste u usta i ja ću progutati svoju slatku iluziju. Stegni me oko vrata ali udavi me čežnjom. Zubima mi načni meso i pusti da trune. Osveti...
Kad budemo stari, sećaćemo se, kako su prolećne večeri mirisale na koh, i kako su majke brižljivo širile čaršafe, kao da su presvlačile nebo, u belje, Ali, da li ćemo imati snage da se setimo, onog psa što je u nama lajao, na krv i koske, i jedne ciganke, što je...
Zvezde su mi u rebra urezane. I svaka je otisak tvog prsta, koji je ovlaš prelazio, preko moje gole kože. U strasti su dogorevale, i stvarale paru, od čestica vlage. Gušću, od mlazeva dima cigareta, kroz zgrčeno grlo. Izgrebano uzdasima i izdasima neutoljive gladi. I bole i blješte, više od svih onih, urezanih linija, samoukih tatoo majstora. Čije igle su puštale krv, iz...
Kako to muškarac plače? Ispod tuša, u ritmu vode? Da ne oseti suze, na koži. Ili na jastuku? Tiho, u sebi, i za sebe. Najintimnije. Ili možda naglas, nesuzdržano, u nekoj kafani? Sa nekoliko litara alkohola, u glavi i venama. I grčem, u grlu i grudima. Glasnije od tonova, koji mu razlamaju misli. Možda plače, na nekoj utakmici, dok urla sa tribina na sudiju. Koji nepravedno sudi, kao...
Prvo sam se sklupčao Oko njenih nogu Cvileo -Zagledaj mi se u oči Pseće Zatim sam režao Na njena bedra Plamenim jezikom Kapao krv (Samo muk) Onda sam sa patosa Lajao -Poljupcem Patnjom Oboj me I sad smo Klupko Autor: Predrag Milovanović Fotografija: wheartit.com ...
Neka golo telo pretvori džemper u lijane. Spoljašnjost kostiju je bujna i po haotičnom izdanku kiša uvek pada naopačke. Tvoja ruka preko skijaškog odela ocrtava moje genitalije. Bol širenja. Zapreminu čiji koreni posežu iz centra stopala. Otcepanu Nigeriju lansiranu u kosmos. Nigeriju u vakuumu. Nigeriju...
Nije nestala Rasula se u mehurima Lijući ogledalo S mojim likom Dah je posejala po stvarima Koje isijavaju smisao Da ispije kompromise Da me nauči da molim Tiho je molim da ostane Da bdi nada mnom snena Pod kožu još dublje utone Jer je krv moja, krv njena Autor: Predrag Milovanović Fotografija: favim.com ...