13 jul U noći

Najlepše reči čuvam za noć.
Smiraj dana nas pretekne i kandilom osveštam noć za misli o tebi.
O tebi i svemu što me ovih dana mori.
Zaklopim kapke ali grad u meni još uvek živi, bučno i užurbano.
Telo mi ubrzanim ritmom srca daje znak da je tek sada pravo vreme za sve one misli koje mi se ne smeju prišunjati dok sunce sja.
I tako vrlo poetično, nadolaze mi misli i kao sjaj u tami ruše senke dok se kristalno slažu.
Na peronu si strpljivo sačekao voz za ovu varoš i sada si konačno doputovao, sa svim prtljagom koji nosi letnja noć.
Svet spava dok nad njim bdimo Mesec i ja.
Čuvamo ga od tmine koju noć budi u dušama neopreznih.
Moje želje odavno su pobuđene i bojim se da njima nema povratka u nacrtane zidine.
Zvezde me nadgledaju, milujući moje oči i stišavajući vrevu koju nosim u sebi.
Život utihne i dok se čuje tek po koji prvi autobus, moje zbrkane misli viču iz sveg glasa, gladne mesta na sceni.
Ušuškavam ih i pakujem u pažljivo osmišljene reči grleći svaku bez zadrške.
Mrzim povratke skoro koliko i rastanke, i osim tebi, jedino se još noći vraćam kao verni sluga.
Tako ona i ja zajedno zalivamo svaku pomisao i pravimo novi svet u iščekivanju izlaska Sunca.
Zahvalna sam zvezdama na njoj a njoj na tebi.

Autorka: I.Z.

Fotografija: weheartit.com