Neprimetno pomalo prkosno i spontano Luna Ivanovna jedne je noći iz mog života otišla. Mislim da mi postaje jasan razlog njenog odlaska. Često mi je govorila da prestanem poezijom da je kupujem naglašavajući da nijedan deo nje nije na prodaju. Znao sam da neće moći da me zavoli i da nikada neće pasti na moj šarm jer je on isuviše tanak i slab. I ne znam zašto je izjavila: “Drag...
Budim se umorna. Ne znam ni koji je dan. Tišti me pomisao da ti ne postojiš. Da sam te izmislila. I ne pristajem ni na šta drugačije. Ne mogu tako zauvek. Očekujem previše. Šta tačno? Ne znam ni sama. Dovoljno je što sam zarobljena u vrtlogu očekivanja. I već sam razočarana. Pojavi se odnekud. Uveri me da su moje zamisli smešne. I da...
Hodam tako i u trenutku očima uhvatim prizor i pomislim, kakva savršena slika. I uzmem da je zabeležim, i čujem taj iritirajuće poznat zvuk, zvuk trenutka panike i straha novog doba, i zvuka koji nam kontroliše život, a da smo potpuno toga nesvesni, zvuk poznat kao...
Želim da me ponovo ljubiš. Onako, bez ustručavanja. Sa šakama na mom licu, vratu, leđima, grudima. Da znam da smo jedno, bar na momenat. Da znam da nije poslednji. Da ćeš me ljubiti i za minut, i za sat, i za dan, i za mesec. Da znam da želiš da...
- Stvar je u tome što ljudi vole da čitaju kako patiš. Kako te neka nemilosrdna egocentrična budala voza dok ti onako guskasto naivno trčiš za njim (ili njom, jelte) i jadaš se svetu kako se rastaješ sa životom. I usput piješ, i kuliraš i...
Već par dana razmišljam o jednom tekstu. Autorka tvrdi da ljubav traje 18 meseci. Kaže, tako su rekli neki mnogo opasni psihološki proračuni. Razumem ja da su psiholozi pametni ljudi – uvek nešto zapisuju, pročitali su pola biblioteke, beli mantili im pružaju autoritet, nose lepe...
Gledam je. Uplašenu od sveta, kako se bori za mesto pod Suncem, ne veruje ljudima i ne veruje u ljubav. Gledam je kako ne daje sebi ljubav koju zaslužuje i uzima mnogo manje od drugih ljudi nego što daje. Gledam je kako sa strahom korača...
,,Vrati mi moj telefon! Vrati mi! Odmah!” ,,Neću. Želim prvo da pogledam šta to ima u njemu, što toliko želiš da sakriješ?”, rekao je uz osmeh nestašnog dečaka. ,,Ne možes to da mi uradiš! Ti si nevaspitan!”, zajapurila se, više od stida, nego od besa. Znala je...