18 maj Luna Ivanovna

Neprimetno
pomalo prkosno
i spontano
Luna Ivanovna
jedne je noći
iz mog života otišla.
Mislim da mi postaje jasan
razlog njenog odlaska.
Često mi je govorila
da prestanem
poezijom da je kupujem
naglašavajući
da nijedan deo nje
nije
na prodaju.
Znao sam
da neće moći
da me zavoli
i da nikada neće pasti
na moj šarm
jer je on isuviše
tanak
i slab.
I ne znam
zašto je izjavila:
“Drag si mi
i ne želim
stvarno ne želim
da te povredim!”
Zašto je morala
da se opravda
kao da je još nekoga
sem mene, te večeri
ubila.
Jeste, ubila
priznajem!
I ne živim
više čak ni ne hodam
ma ni ne mislim
bez nje.
Kao da je ona
svih ovih godina
vešto manipulisala
igrajući se
sa mojim mislima.
Kontrolisala moje
kretanje i postupke
kratila i kreirala
moje već formirano
mišljenje.
I zašto sam sebi dopustio
da me zanesu
njena gola kolena
zbog čega sam morao
da zaplivam
i da se izgubim
u njenim očima
iz kojih nijedna suza
nije potekla
te večeri
kad je zauvek
otišla..

Autor: Mario Bačlija

Fotografija: weheartit.com