Negde kod Dvadesete cigarete Kad mi se smuči život Rešim Da ću odsad kupovati Samo pesnike I čitati poeziju Izaći na pljusak I pokisnuti cela Jesti šampite I smejati se bolu Nikada više Posrnuti u nesvest I brinuti o zadacima Negde kod Pedesete cigarete Kad mi se smuči baš sve Rešim Da ću plakati manje Da ću obojiti sobu u žuto I možda, nekad Prestati da...
Ona se budi, negde oko podneva. Kad se sunce čvrsto pozicionira, na sredini neba. Budi se lagano, i dugo. Ponekad se to i do večeri otegne. Samo izviri da vidi zalazak, i vrati se u krevet. Budi se ona i u zoru. Uglavnom vikendom. Kad svi drugi spavaju. Voli da jutro samo njoj pripada. Sveže, prohladno i maglovito, dok sunce još...
Da jednoga dana imaš stan sa terasom - jedna je od rođendanskih želja, na papirićima u obliku srca, na ormaru. Ljudi znaju da oduvek pričam o terasi, koju nikada nisam imala. Kažu, pa šta, al imaš dvorište. Kažem pa šta, al terasa je terasa. Hoću...
Bilo je dana kad sam glumila ludilo i neku rok zvezdu, iako ne znam da pevam. Jer, kad malo bolje razmislim zvezde vrlo malo i pevaju. Bilo je dana kad sam se pretvarala da sam jaka i da sve umem, a zaboravljala sam datume i rođendane...
Metar ne shvata blizinu tvog satelitskog pogleda. Kad sam pošao, kosa je još bila mokra od mlake vode. Neočekivano poput klaustrofobije pred ulazak u lift. Progutao me. Ili sam ipak ja njega. Juče nisam bio siguran da li je kasirka vratila sto dinara više ili...
Nikada pre toga nisam osetio pražnjenje bića pred naletom malaksalosti. Tada sam po prvi put osetio potrebu da se zapitam koliko zaista imam godina, gde živim, čega sam se sve odrekao. Strah nisam osetio iako sam učen da će mi on biti prva reakcija. On je deo...
14.09.2016. Ovaj trenutak je ogroman. Ogroman kao mesec koji trenutno obasjava terasu i hipnotiše me dok grad spava. Ogroman kao kompozicija koju slušam. Adagio de Albinoni, moja omiljena. I razmišljam o kontrastima stvari koje ljudi pamte. Recimo, od Adagia pamtim bas...
Noćni klub polako se punio. Povukao sam se dalje od reflektora i svjetala. Mamurluk je bio opipljiv. Ljepio mi se za sljepoočnice i zatvarao mi oči. Odlučio sam izliječiti ga pivom. Žmirio sam kad mi je prišla. - Mogu li te zamoliti za cigaretu? - Naravno. Zapalila je i pogledala me. - Piješ sam...
Subota. Sedim na terasi sa penušavim kapućinom u društvu svog psa i uživam u svežini sumraka. Nekima je kafa za jutro, meni je za bilo kada kada mi se pije. Ovaj trenutak ne bih menjala ni za Starbaks, ni Somersbi, ni najbolji italijanski sladoled. Dobro,...