27 apr Pitam se

Bilo je dana kad sam glumila ludilo i neku rok zvezdu, iako ne znam da pevam. Jer, kad malo bolje razmislim zvezde vrlo malo i pevaju.

Bilo je dana kad sam se pretvarala da sam jaka i da sve umem, a zaboravljala sam datume i rođendane svojih prijatelja. Zaboravljala sam prijatelje. Ti neki ljudi su uprkos svemu bila tu i pričali su mi da sam sjajna.

Bilo je tekstova u kojima sam izlagala sebe i slabe tačke. Kasnije bih pričala da je to ipak fikcija, jer kad me mrzi da dodatno objašnjavam, uvek se vadim na fikciju. Tu su i dani u kojima sam se pretvarala da sam izvukla pouke. Suština je ta da sam se samo pravila da sam pametna, da pratim i da sam tu.

Bilo je dana kada sam mislila da je život terasa, dugi razgovori o filmovima Vudi Alena, razglabanja o nastanku svemira uz čašu vina. Tu su i oni dani u kojima te opauči sistem i preživljavanje radnog vremena od 9 do 5. Kad te opauči preživljavanje. Kad nemaš vremena da misliš o srećnom kraju. Kad te zabole za kraj.

Bilo je dana kada sam verovala da je ljubav kad vam je samo lepo i bajkovito. Na onoj terasi, uz vino, svemir i filmove. Na toj terasi bez sistema i vremena.

Danas je dan kad shvatam da me voli kad ne glumim da sam jaka. Kad ne glumim.

Danas je dan kad shvatam da me voli i sa prljavom kosom.

Kad izgovorim tuđe ime.

Kad ne umem.

Kad nisam tu.

Bilo je dana… Sad su došli oni kada bih da pobegnem negde sa njim, da gajimo muškatle i decu.

Sada se pitam: Kako se to prosi čovek koga voliš?

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com