30 jun Jer, jedan je život

Subota. Sedim na terasi sa penušavim kapućinom u društvu svog psa i uživam u svežini sumraka. Nekima je kafa za jutro, meni je za bilo kada kada mi se pije. Ovaj trenutak ne bih menjala ni za Starbaks, ni Somersbi, ni najbolji italijanski sladoled. Dobro, možda za Crnu ovcu na Dorćolu u dobrom društvu. Ali prija mi da budem malo sama sa sobom. A kad pomislim…
“Jednom se živi – zato ću da se odvalim večeras i da budem sa nekim…“
“ Jednom se živi, poješću celu picu sama, pa šta”…
„Zar ćeš stvarno večeras ostati kod kuće? Pa JEDNOM SE ŽIVI, ŽENO!”
Tako se izgleda, živi taj jedan život. U globalu, tada ćeš se setiti da je jedan, kad treba nekog da prevariš, kad treba da se napiješ, kad bi da probušiš pupak ili da zapališ džoint na koncertu na otvorenom.

Ljudi često pod ovim izgovorom rade gluposti a ne prave stvari. Uništavaju se, jer je život jedan. Napiju se da bi im kao bilo dobro, pa im posle tog ludila u gradu 3 dana nije dobro. A ovamo ne treba traćiti dane.
Taj jedan život živimo na pravi način ako u svakom trenutku radimo ono što volimo i želimo.
Možeš razmišljati “Jedan je život, daj da probam sve” ili “ Jedan je život, hoću samo najbolje”.
Možeš razmišljati i “Jedan je život, ješću slatkiše i čokoladu, briga me ako budem debela” ili “Jedan je život, hoću da izgledam najbolje što mogu”.
Izbor je samo na tebi.

Kapućino na terasi, ili onaj skupi iz Coffe Dream-a. Koka kola ili limunada, 1 kroasan ili dva, nije svejedno. Isto kad govorimo i o momcima. Jedna ista 5 godina ili 5 devojaka za jednu godinu, jer se jednom živi, hajde da se opkladimo šta će prevagnuti? Pošto se samo jednom živi. Ide se na kvantitet, ne na kvalitet. Kako pića, tako i devojaka.

Čudno je to u našoj prirodi, što nas tera da pravimo pogrešne izbore za sebe samo zato što su zabranjeno voće, a živi se jednom samo. Pre ćemo ofarbati kosu u neku drečavu boju nego je počastiti tretmanom koji je neguje, jer se jednom živi. Pre ćemo kupiti neku precenjenu markiranu krpicu nego mami novu saksiju za cveće ili tati nove naočare za vid.
Pre ćemo prevariti voljenu osobu nego iznenada sa njom otići na more zato što je samo jedno leto 2015. godine.

Pravi život živiš ako sam praviš svoje izbore i donosiš odluke. I ako možeš da biraš i imaš ono što izabereš. Onda si srećnik. Neki ljudi nemaju izbora pa žive onako kako moraju i uopšte ne vole i taj svoj jedan život koji žive. A na kraju, opet ti bude dragocen kakav takav, sa običnim uspomenama koje imamo svi. Na detinjstvo, prvi poljubac, prvu svađu sa roditeljima, na studentske dane..

Svaki novi dan je komad tkanine u tvojim rukama da ga sam skrojiš ili obojiš. Ne moraš svakog dana biti srećan, niti dobar krojač, jer su ti mali životi nepredvidivi nekada, kao i makaze i nijanse, ali ono što je u tvojoj moći učini najboljim za sebe. Kad imaš tako loš dan, možeš samo promeniti ugao gledanja, skrenuti u sporednu ulicu, i sresti nekog dragog da ti ga popravi. Možete zajedno skrojiti novi, onako kako je za vas najbolje. Za nekog je najbolje da ode na žurku, nekom drugom da ode na kafu, nekom trećem da ostane ispod pokrivača iako je subota. Nekom da gleda zvezde sa svojim psom uz kapućino dok svi drugi bauljaju po gradu i piju koktele.

Svi smo mi različiti. Ostavi obrasce u matematici. Živi život kako želiš. Jer, on je samo jedan.

Jel tako, Lola? Evo još jedan gutljaj. Pa idemo da čekamo da neka padne.

Autorka: Aleksandra Rajić

Fotografija: favim.com