Danas sam te srela. Hodao si užurbano jednom beogradskom ulicom. Kao nekad. Srećan i uspešan. Znam da si me prepoznao. Uvek sam verovala u tebe. Baš čudno. Iako se nikad nismo upoznali. Osim ako upoznati znači razgovarati pogledima. Prema toj definiciji znamo se oduvek. Iz nekog prošlog života. I sad mi je krivo, kako to obično biva. Čekala sam te sve ovo...
Ako ipak dođeš u moj grad I moju ulicu boje maštanja, Udahni proljeće sa visokih krovova I zagrli vijekove u redovima lipa. Zažmuri, Ako dođeš u moje sokake Zažmuri, Ako mi prepoznaš stan I ako moja soba te poljubi, Nikom' ne reci, Nikad ne odaj. Ako razmaknem bijele zavjese, Pa zaviriš kroz moja stopala, Ne misli o tvojim...
Dok sam prolazila kraj gimnazije danas, razmisljala sam – niko te ne može prodrmati bolje od samog sebe. Daješ ti savete drugima, ali ne naučiš ništa na njihovim greškama. Tek kada greške postanu tvoje, tek tada su ti velike i za lekcije. Otišla sam kada nam...
Izašao je iz trole u vojničkoj uniformi sa istim osmehom trinaestogodišnjaka i visokom plavušom, dovoljno nebitnom da mi srce zaigra kao 2007. Negde u parku iza crvenih zgrada po prvi put prestravljeni dečak okusio je labelo od višnje na mojim usnama. Stajavši na autobuskom stajalištu zagledana u njih gužvajući omot od Orbita i preostalih 250 dinara Stežući strah...
Ponovo sam u Tvom gradu. Razlog? Književno veče, promocija zbornika, švaleracija u najavi, tako nešto. Ma, ne znam odakle mi uopšte novac za voz. Potapšala si me po ramenu dok sam puštao korenje pred izlogom knjižare. Da, svet je mali. A i gde bi se...
Verovatno nikada niste čuli za „Salsa kafe“. To je jedno od onih malih mesta „na ćošku ove avenije i one ulice“, sasvim beznačajno za neinformisane prolaznike. Ali odmah po ulasku u lokal više niste u Njujorku, ili bar niste u Njujorku ovog vremena. Nađete se...
Sedela je preko puta mene, nestvarna, a stvarno. Lepša nego ikad, nikad običnija. Svaki put je lepša I draža mojim zenicama, iako je prvi put bila najviše doterana od svih sledećih. Da Ii što je bolje znam ili što zaboravim kako je biti pokraj nje....
Vode na ovom mjestu nema. Nigdje. Čak i suze su presušile. To se desilo otprilike kad je Nefretiti bila sjaj u oku jednog boga koji nije ni zamišljao san o Egiptu, a kamoli ga sanjao. Znači, ne tako davno. Ako nema vode, šta ima?...
"Napiši mi priču", rekao je. "Kakvu priču?", pitala sam zbunjeno. "Neku za dobro jutro i dobar život." "Misliš neku ljubavnu?", nastavila sam. "Može i ljubavna, ako ću u njoj ja biti glavni lik. Ukoliko me smestiš, na neko crno-belo platno. Mogao bih u toj priči biti zgodan, u elegantnom...