04 dec Susret

Izašao je iz trole
u vojničkoj uniformi
sa istim osmehom trinaestogodišnjaka
i visokom plavušom,
dovoljno nebitnom

da mi srce zaigra kao 2007.

Negde u parku iza crvenih zgrada
po prvi put
prestravljeni dečak
okusio je labelo od višnje na mojim usnama.
Stajavši na autobuskom stajalištu
zagledana u njih
gužvajući omot od Orbita i preostalih 250 dinara

Stežući strah u smrznutim pesnicama.

Čekala sam.
Izmišljeni dijalog se širio vazduhom

Dok su nam se pogledi na momente susretali u gužvi.

Osećala sam njegovo „žao mi je“

Peklo je

I znala sam prepoznati neistinu u crnim očima.

Napustili su nas

I povredili.

Muškarci iz naših pesama

prodali su svoje vreme

tim običnim devojkama

sa jednobojnom odećom i svedenom šminkom.

Ne eksperimentišu sa bojama, rečima, osećanjima, životom.

Ne igraju se više

nisu deca

i zato nisu ostavljene

One im prave društvo na njihovim dosadnim poslovnim sastancima
One se ne bune kad ih ne pozovu nekoliko dana.

One nisu neurotične umetnice.

Bezlične su i dosadne.

Lako zamenljive.

Neme.

Iste.

Moji kontrasti postali su preteški za njega.

Cveće u kosi i bodljikava crna ogrlica.

Plišani kaktus ranac i iscepane mrežaste čarape.

Plakanje i pisanje u pola noći.

Romantični filmovi i nasilne kompjuterske igrice.

Devojčica i kauboj.

Njegova nežna princezica u muškoj Batman pidžami.

Zaboravio je koliko je lepo buditi se pored nje.

Dok je odlazio bez pozdrava

U svoj dosadni stan

Sa svojom dosadnom njom

Gubila se svaka njegova laž

da mu nikad moje crvene kovrdže neće dosaditi

I da voli kad se obučem u sve boje jeseni.

Da ne može zamisliti jutro bez mojih sms-ova

da je ona samo drugarica.

Brisalo se naših 6 godina

I ljubav je izbledela u daljini.

Kao njegova plava majica koju još čuvam na dnu ormara.

Kao parfem od jagode na jastuku.

Kao još jedan promašen pokušaj da budem voljena

Kao život sa njim.

Kao život bez njega.

Nikad nisam volela plavuše.

Autorka: Natalija Kuznecov

Fotografija: favim.com