Krakati otšrafljeni sunčevi zraci, razliveni i raspostranjeni, svukud po okruglim stolovima sa sivkastim mermernim pločama i tanjirićima na njima, obaveštavali su svet o početku kraja još jednog, neobično toplog, avgustovskog dana. U dvorištu restorana sedelo je dosta sveta, razgolićenog, oznojenog i uglavnom raspričanog. Osuti užareni...
Taština i opet taština, sve je sama taština. Knjiga Propovednikova Sve što sam u ovom životu radio bilo je pogrešno. Počevši od samog rođenja. I moja će smrt biti greška. Najveća od najvećih. Jer prvo oko čega ljudi tako nevino greše - jeste vreme. Ono ne postoji – mi smo ga izmislili kako bi...
Miljama od tla, grizemo oblake. Grčim grlo uzastopno na putu do Lenjinovog trga. Ostavio sam je da bdi nad slomljenim ekranom i čeka poruke iz tundre. Kule i gradovi, radna emigracija za rad osposobljenih. Četvrt veka čitavog sanjam plač sina, čipkastupodvezicu najlepše mlade u selu i...
Kao i nebrojeno puta tokom tih krucijalnih godina, iz tople, nerazgrnute postelje poterala me ona uznemirijuća dezorijentacija, oličena u iznenadnim talasima neobjašnjivo snažne anksioznosti, zagušljivog, otežalog, neosnovanog straha od nepoznatog, nadolazećeg vremena. Nerasanjen, očiju slepljenih okorelim krmeljima skliznuo sam sa ležaja i spustio se u hodnik;...
1959. Njeno matursko veče ličilo je, po onom doživljenom, većini tadašnjih svečanost, koje su na kraju osmog razreda osnovne škole slavili tinejdžeri u svim krajevima Jugoslavije. Lokalni poluamaterski muzičari zabavljali su okupljene devojke i momke, obučene po ondašnjim modnim standardima, dok su oni ekstatično plesali. Šćućureni...
PARIS, FRANCE Poezija se možda desi u Parizu. Tamo će i umreti, ako se ikada bude rodila. Vozovi su kasnili zbog nas čitavu polovinu večnosti. Oguljena mladost grčila se po plafonu male sobe i pljuvala reči: Nikada nećete biti pesnici. Plakali smo zato. Obgrljeni zvucima mraka. Možda čak i ne verujući u sve to. Zagnojio se vetar iz pocepanih snova začetih još pre zore ovog doba. Izgnani....
Za moga dedu beše to još jedan naporan letnji dan. Vukao se kući preko užeglih ulica svog malenog sela. Na kraju sela čovek je zidao kuću. S obzirom da je deda bio vešt građevinac dobio je poziv da izvrši radove. Tog suvog dana stavljali su...
Mrtvačnica je bila hladna, mračna, memljivih zidova i ustajalog, trulog mirisa, koji su mrtvaci ostavljali za sobom. U velikoj sivoj prostoriji bleda beživotna tela meštana provodila su poslednje sate ovozemaljske egzistencije. Svaki put kada bi neko u gradu otišao na večna lovišta sablasne senke zaplesale...