Da li bismo ostali isti kao onda kad si me držao u naručju na jednom malom trgu dok čekamo da crveno svetlo ode sa semafora, a onda me ljubio u svojoj momačkoj sobi dok se crvena haljina Skye Edwards talasala kao more…? Da li bismo ostali isti kao tada kad su...
– Je l’ ti shvataš da se niko tamo nije smejao? – Da. Tek sad kad kažeš, shvatam. – To je strašno. Imamo po trideset godina, a kao babe u penzionerskom društvu. Ne smejemo se kao ranije. – Dobro, nismo klovnovi da se cerimo kao pre deset godina. –...
- Izlečiti dušu pomoću čula, a čula pomoću duše. -Dečače! Došao si! -Naravno da jesam. Kako bih ovo mogao da propustim? Tvoje oduševljenje mojim dolaskom. -Vidim nisi se promenio od prošlog puta. -Nisi ni ti. Znači, Oskar Vajld. Zašto? -„Slika Dorijana Greja“ mi je bila omiljena knjiga do nedavno. Sad...
Usne sam izgrizla od želje. Kosu sam iskrzala od iščekivanja. Koža bi pukla od bespomoćnosti. I mašta mi se već malo umorila, Ali se, na tvoju sreću, ne predaje. Ne volim što nas deli desetak minuta od tebe do mene, Pomnoženo sa svim izgovorima. Jer to je onda jedna velika daljina. Ne volim...
Posle smene Nervozno teturanje do pekare U 3 ujutru Izgleda kao Bičevanje po Suncu. Noge su teške Glava uspeva da bude teža i pulsira. Ljudi su glavni razlog Zašto volim prirodu I tišinu Koja prolazi kroz drveće I ponekad kroz moju glavu. Osećam kako ću uskoro želeti izolaciju Zabačenu vikendicu Daleko od glasova. Jedan krevet Dva jastuka Crvenu kosu pored sebe I frižider...
Malo je ljudi dovoljno hrabrih sa mnom provesti zimu, kada se uz malo razgovora i opuštajuću muziku preboljeva leto i sve što je donelo. Njima mogu govoriti o njoj, o ocu i majci, bez stida ispričati nekoliko glupavih snova koje nikako da stresem sa ramena i planove koje kujem da ponovo osvojim slobodu koju nikada u...
Rekao si da voliš stvarnost. Među suncokretima, u očima boje žita. Da tragaš za mirisom kubanskog šećera, kupina i borovih šuma. Da sanjaš o maslinjaku i plantaži kafe u kojoj se kupaš i izjutra dotičeš mesec u kosi žene koju voliš. Da je za tebe stvarnost...
Ova pesma o tebi, Je sve što mi je ostalo. Od detinjstva koje smo prošli, Igrarija kojih se i ne sećamo, I samo znam da si me nervirao, Da si me baš nervirao (a ni sada nije ništa drugačije), I tog bezbolnog razdvajanja, Kao da niko nije ni osetio Da se više ne igramo. I...
Ljubavni problemi su se prošvercovali i neopaženo ušetali u našu kuću. Sve se skoncentrisalo u Žmuovo odsustvo. Sve je stalo u jedno „Srećan put“ i ono drugo „Nemoj da ideš“. Sve se smestilo u onu istu groznu rečenicu: „Znaš da moram“. I sada je trebalo preživeti to prvo...
Oko mene se čuju pomešani glasovi, a rupa u kojoj smo, smrdi na vlagu, pušta lošu muziku, i ima jeftino pivo. Šanker Peđa ima jednoličnu facu, možda digne obrve i dune, ako mu neko naruči kafu, ili sok umesto piva. Čuje se još i kucanje, stakla o staklo, a ja mumlam sebi nešto u bradu, poprilično pijan. Ništa...