Napiši celu zbirku pesama pa je baci u vatru, Napij se od domaće rakije, Pobegni sa pesničke večeri i vodi ljubav u javnom toaletu, Podigni revoluciju, pogini u ratu, Odnesi ružu Branku Miljkoviću na grob, Zamonaši se i ovekoveči dušu svoju Bogu ko najlepši kolač, Napusti fakultet i pobegni u Francusku, Recituj svoju poemu...
Zdravo Prinče! Vrlo sam ti zahvalna što si, zbog mene i ovog intervjua, pristao da se, još jednom, spustiš na Zemlju i odvojiš malo svog dragocenog vremena. Nema na čemu! Moram priznati da mi je drago što si me pozvala. Na stranu to što smo dobri...
dugo nije mogao da prizna da mu znači koliko mu znači dugo se odupirao svakoj njenoj želji sve je bilo jedno veliko „NE“ ali nešto se pokrenulo u njemu tog popodneva ništa posebno samo je došla kod njega po prvi put padala je kiša ona je mirisla na mošus i ruže on se pravio da ne primećuje ona...
Svakodnevno čitamo knjige koje govore o lijepim stvarima. Onima koje nas uče da u životu trebamo biti mornar koji će biti spreman jednako na buru i vedrinu. Uče nas da budemo požrtvovani, dragi, da napravimo razliku između crne i bijele. Nalazimo nježno osjećanje pripadanja i...
Jednog vrelog dana, među ljudima koji stalno žure, na stazama Niša, video sam jednu staricu koja se nije utapala u masu. Ona nigde nije žurila. Išla je pognute glave, ne obazirući se na druge. Njeno tužno naborano lice se gubilo na stazi, a u ruci...
Kunem ti se, držao si me za ruku. I bila je jesen. I nemoj mi reći da se ne sećaš onih mojih ispranih, pocepanih farmerica i prugaste majice? I onih crvenih, blatnjavih starki još od Beer Festa? Ma daj! Rekao si da mi sve to zajedno...
Zbog čega se sve nismo lomili. Od nečeg mora da se umre. To je bila Norina parola u srednjoj školi. Naša mladost je bila šifra za sva rizična ponašanja. Godinama smo stizale kući u zoru. Jastuke smo šarale šminkom i suzama. I bilo nam je bitno...