14 maj Bilo je zauvek

Kunem ti se, držao si me za ruku. I bila je jesen. I nemoj mi reći da se ne sećaš onih mojih ispranih, pocepanih farmerica i prugaste majice? I onih crvenih, blatnjavih starki još od Beer Festa?

Ma daj! Rekao si da mi sve to zajedno ne stoji, ali si me ipak poljubio u čelo. A onda sam ti zagolicala rebra.

Opsovao si. Pa se nasmejao. Najlepše na svetu.

Duvao je vetar.

Kako se ne sećaš? Vozio si brzo i prosuo vrelu kafu koju sam držala u krilu. Svašta sam ti izgovorila, a ti si se smejao. Opet ti. Isto onako.

Odveo si me na kolače, kod simpatične punačke žene niz onu kaldrmu na Senjaku, toga se sigurno sećaš, jel da?

I ona nam je rekla da smo ludi… Lepi, ali ludi kada smo zajedno.

Tada sam ukrala dugačku četvrtastu kašičicu za sladoled.

Rekao si da baš takvu nemamo.

Ostavili smo bakšiš, neki bedni sitniš što smo pokupili po džepovima farmerki.

I tada si me držao za ruku. Obećali smo da ćemo se vratiti.

Nismo nikad više.

Posle si preskočio belu drvenu ogradu ne bi li mi ubrao ružu.

Rekao si samo jednu. Pustila sam te.

Ukrao si ceo buket, pa smo onda trčali da nas čovek-namćor ne bi uhvatio, tako si ga zvao, sećaš se? Onaj visoki čovek sa slamastim šeširom, čudnim očima i prostim rečnikom.

Tada sam ostala bez patike, a ti si zapalio cigaru.

Ja sam vozila do kuće.

Ti si se kikotao.

Te noći si me zvao. Negde oko pola tri.

I ćutao.

Razumela sam. I pustila.

Tišinu najbolje razumem.

Više nisi dolazio da mi doneseš bakine sveže krofne.

Nisi trubio posle ponoći da siđem da slušamo tvoju glasnu muziku u kolima.

Nisi pisao poruke unazad na vratima moje sobe.

Nisi se pretvarao kako kuvam najbolju kafu na svetu.

Nisi me lagao da od sutra ostavljaš cigare.

Nisi brojao minute moga kašnjenja.

Nisi mi govorio kako sam lepa kada se mrzovoljna probudim nedeljom.

Nisi više ostavljao svoje majice nakon neprospavane noći u mom krevetu.

Nisi se bledo smeškao mom tati.

I nisi mi više krao poslednju kašiku Nutele.

Znam…

Ti nisi neko ko zauvek ostaje.

Znaš…

Ja nisam neko ko se miri s tim.

Ali, kunem ti se, držao si me za ruku.

I bila je jesen.

I bilo je… Zauvek.

Autorka: Milica Alil

Fotografija: weheartit.com